петак, 14.08.2026,  20:25 -> 13:29

Извор: Радио Београд 3

Слушаћете наступ Филхармонијског оркестра из Есена под управом Нил Вендити и уз суделовање солисткиње – Рафаеле Громес – која је извела Концерт за виолончело, опус 10 Марије Херц. Поред овог остварења, на програму су биле Друга симфонија у Де дуру, опус 35 Луиз Фаренк, као и концертна рапсодија Чаробна харфа Ине Бојл, изведена на почетку вечери.

Ирска композиторка Ина Бојл највећи део живота провела је изван главних европских музичких центара. Иако није студирала музику на конзерваторијуму или академији, образовала се приватно код неколико угледних педагога, а касније је композицију усавршавала и код Ралфа Вона Вилијамса. Њено стваралаштво привукло је пажњу већ током првих деценија двадесетог века. Један од њених првих значајних успеха донела јој је управо Чаробна харфа, настала 1919. Наредне године за ову концертну рапсодију добила је Карнегијево признање, поставши прва жена којој је оно додељено. Дело је, потом, извео Лондонски симфонијски оркестар под управом Адријана Боулта.

Чаробна харфа надахнута је стиховима ирске песникиње и истакнуте сифражеткиње Еве Гор-Бут, који призивају свет древне ирске митологије и легенду о харфи врховног бога Дагде. Према предању на које се песникиња позива, овај чудесни инструмент имао је моћ да својим звуком изазове радост, тугу и сан, али и да успостави склад природе и смену годишњих доба.

Рођена 1878. године, Марија Херц је потицала из угледне јеврејске породице из Келна, где је још у младости стекла музичко образовање и касније остварила своје највеће уметничке успехе. Након боравка у Енглеској, у којој је наставила усавршавање и начинила прве композиторске кораке, вратила се у родни град, а посебно плодан период њеног стваралаштва биле су двадесете и почетак тридесетих година прошлог века.

Концерт за виолончело и оркестар, опус 10, настао је око 1930. године, управо у време њеног највећег стваралачког замаха. У овом делу Херц се осврнула и на сопствено порекло, повезујући елементе јеврејске музичке традиције са изразом који полази од позног романтизма, али се истовремено приближава модернистичким струјањима свог времена. Успон нацизма прекинуо је њену успешну каријеру у Немачкој и приморао је на изгнанство, а средином тридесетих година готово је сасвим престала да компонује. Највећи део њеног опуса остао је у рукопису и деценијама био готово заборављен, да би последњих година њено стваралаштво поново почело да привлачи пажњу извођача, музиколога и издавача.

Луиз Фаренк је била француска композиторка, пијанисткиња и педагошкиња, која је 1842. године именована за професорку клавира на париском Конзерваторијуму, где је предавала готово три деценије. У раној фази стваралаштва била је првенствено посвећена клавирској музици, да би се током тридесетих година деветнаестог века све више окретала већим инструменталним формама, а потом и симфонијском стваралаштву. Њен до сада откривени оркестарски опус обухвата и три симфоније. У Другој симфонији, из 1845. године, јасно се препознаје ослонац на немачку симфонијску традицију, а нарочито на Бетовеново стваралаштво. Дело одликују изражена ритмичка енергија, чврста формална организација и богато оркестарско писмо.

Снимак из серијала Премијум концерти Еурорадија уступљен нам је посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић