У земљама источне Азије, попут Јапана, Сингапура и Јужне Кореје, забележени су екстремни примери где је преко 90 одсто младих кратковидо.

Некада се такозвана школска миопија јављала пред полазак у школу или у периоду између 12. и 14. године. Данас се тај период померио на узраст од шест до седам година, а неретко се јавља и знатно раније, између треће и пете године живота.

Док су се случајеви кратковидости у узрасту од треће до пете године некада дешавали углавном код деце са генетским оптерећењем и високо кратковидим родитељима, данас то више није случај.

Нова навика прекомерног коришћења телефона и таблета на јако малој близини доводи до значајних вредности кратковидости и код најмлађих.

Др Ранчић, у емисији Првог програма Радио Београда, Јутро је, објашњава да прекомерно гледање у дигиталне екране на малој удаљености – од 20 до 30 центиметара и ближе, ангажује акомодацију – механизам којим око покушава да изоштри слику.

Сваки додатни сат проведен у току дана у оваквим условима повећава ризик од настанка кратковидости, при чему период од два до три сата дневно значајно увећава тај ризик.

Продужени рад на малој дистанци представља импулс за око да почиње да се издужује, чиме настаје миопија и њена прогресија.

Сами дигитални екрани не могу директно да изазову кратковидост, али могу довести до синдрома компјутерског вида. Карактери на дигиталним екранима другачије оптерећују око у односу на папир, доводе до забљештења и директног осветљења, што код деце изазива главобоље, пецкање, иритацију и црвенило очију.

Деца предшколског узраста често нису свесна да су им предмети на даљину мутни јер су на то навикнута и не знају шта представља стопостотни вид. Ипак, постоје индиректни знаци које родитељи могу да примете:

– Чешће жмиркање детета, одакле потиче и сам латински назив миопија,

– Претерано држање предмета или мобилног телефона близу очију;

– Савијање главе на једну или другу страну током гледања;

– Прилажење телевизору на јако малу удаљеност.

Иако се диоптрија попут -1, -2 или -3 успешно коригују наочарима и контактним сочивима, 10 до 15 одсто људи спада у групу такозване високе кратковидости (преко -6 диоптрија, односно дужине ока преко 26 милиметара).

Висока кратковидост носи знатно повећане ризике од озбиљних очних обољења:

– Аблација мрежњаче – стање које доводи до наглог и драматичног пада оштрине вида и решава се искључиво хируршким путем.

– Дегенеративне промене жуте мрље у центру јасног вида.

– Глауком – болест повишеног очног притиска која се чешће јавља код ових особа.

– Катаракта – замућење сочива које се код високо кратковидих особа јавља у ранијој доби, често и пре 60. године.

Што кратковидост раније настане у детињству, око има више времена да расте до своје 18. или 20. године, чиме је већа шанса да особа пређе у групу високе кратковидости и увећа ризик од наведених компликација.