Август ће ове године приредити необичан небески спектакл. У среду, 12. августа, Месец ће прећи испред Сунца и изазвати помрачење које ће из различитих делова света изгледати другачије. Док ће становници одређених подручја видети како Месец потпуно прекрива Сунце, из Србије ће моћи да се посматра само делимично помрачење.

Астрономски догађај биће посебно занимљив јер се догађа у периоду када су активни и Персеиди – метеорски рој познат по великом броју светлих метеора који током августовских ноћи остављају кратке светле трагове на небу. Из Насе наводе да Персеиди достижу максимум активности средином августа и да су међу најпознатијим метеорским ројевима.

Из Србије само делимично помрачење

За разлику од потпуног помрачења Сунца из 1999. године, које је остало у сећању многих у Србији, овогодишњи догађај из наших крајева неће имати исти изглед.

У Београду ће делимично помрачење почети око 19.26, максимум ће бити достигнут око 19.45, а све ће се завршити у 19.49. Према астрономским прорачунима, у тренутку максимума биће заклоњен део Сунчевог диска.

Разлика у односу на 1999. годину последица је положаја посматрача у односу на путању Месечеве сенке. Потпуно помрачење моћи ће да виде само посматрачи унутар релативно уске зоне.

Потпуно помрачење 12. августа прећи ће преко делова Гренланда, Исланда, северне Русије и Шпаније, док ће велики део Европе имати прилику да види делимично помрачење.

У Шпанији ће се потпуна фаза видети у деловима северног и централног дела земље, док ће у већим градовима попут Мадрида и Барселоне помрачење бити делимично.

Зашто помрачење не изгледа исто свуда

Помрачење Сунца настаје када се Месец нађе између Земље и Сунца и његова сенка падне на део Земљине површине.

У подручју потпуне сенке, односно умбре, Сунце може бити потпуно заклоњено. Шире подручје полусенке обухвата места са којих се види само делимично помрачење.

Зато исти астрономски догађај за посматраче на различитим местима може изгледати потпуно другачије. Негде ће Месец заклонити само део Сунчевог диска, док ће се другде Сунце претворити у уски срп. Унутар путање тоталитета, Сунчев диск биће у потпуности прекривен.

Током потпуне фазе, када Месец у потпуности заклони светли део Сунца, постаје видљива Сунчева корона – изузетно спољашње и веома слабо сјајно подручје Сунчеве атмосфере које је иначе надјачано сјајем Сунца.

Управо зато потпуна помрачења имају велики значај за астрономију. Током њих научници могу да проучавају корону и друге појаве које је уобичајено тешко посматрати због јаког Сунчевог сјаја.

Поглед ка Сунцу само уз одговарајућу заштиту

Само помрачење није опасна појава, али гледање директно у Сунце јесте. То важи и током делимичног помрачења, када Сунце може деловати мање блиставо него обично.

За директно посматрање Сунца потребне су одговарајуће наочаре за посматрање помрачења или други наменски соларни филтери. Обичне сунчане наочаре не пружају довољну заштиту.

Посебан опрез потребан је при коришћењу телескопа или двогледа – они се не смеју усмеравати ка Сунцу без одговарајућег соларног филтера. Наса препоручује и индиректне методе посматрања, попут пројектовања лика Сунца, за оне који немају одговарајућу опрему.

Када се заврши дан, стижу „звезде падалице“

За љубитеље ноћног неба не завршава се све са помрачењем.

У ноћи 12. на 13. август очекује се максимум активности Персеида, једног од најпознатијих метеорских ројева. Из Насе објашњавају да Персеиди достижу максимум средином августа и да под повољним условима могу да приреде веома упечатљив призор.

Ове године услови за посматрање додатно су занимљиви јер се максимум Персеида поклапа са младим Месецом, па ће месечина мање ометати посматрање слабих метеора.

Персеиди нису звезде које „падају“. Реч је о ситним честицама материјала које је за собом оставила комета 109P/Свифт–Татл. Када Земља пролази кроз тај траг материјала, честице улазе у атмосферу великом брзином и загревају се, стварајући светле трагове које са Земље видимо као метеоре.

Назив „Персеиди“ потиче од сазвежђа Персеја, из чијег правца на небу метеори привидно долазе. Њихови светли трагови, међутим, могу се појавити на различитим деловима неба.

Један дан, два различита небеска призора

Тако ће 12. август бити занимљив дан за све који воле да посматрају небо: најпре ће пажња бити усмерена ка Сунцу и проласку Месеца преко његовог диска, а неколико сати касније ка тамном ноћном небу и метеорима.

Из Србије неће бити могуће видети драматичан призор потпуне таме какав ће имати посматрачи у зони тоталитета. Ипак, делимично помрачење биће видљиво и из наших крајева, док ће ноћ понудити сасвим другачији призор – Персеиде и њихове краткотрајне светле трагове.

Потпуно помрачење биће један од главних астрономских догађаја године за делове Европе, док ће се из Србије видети само делимична фаза. Наса наводи да ће помрачење 12. августа прећи преко Гренланда, Исланда, делова северне Русије и Шпаније.

За посматраче у Србији зато ће 12. август бити својеврсни астрономски „двоструки програм“ – прво Месец испред Сунца, а затим, када дневна светлост уступи место ноћи, поглед ка небу и Персеидима.