U razgovoru za Gradnju, Milka Gnjato iz studija Zabriskie govori o projektovanju novog prodajnog salona BW Marina, odnosu objekta prema reci i izazovima projektovanja privremene arhitekture.

Novi prodajni salon BW Marina projektovan je kao privremeni objekat koji objedinjuje prodajni prostor, restoran i prateće sadržaje. Projekat potpisuje arhitektonska firma Zabriskie, a o njegovom nastanku, odnosu prema lokaciji i procesu projektovanja za Gradnju govori arhitektica Milka Gnjato.

Upravo privremena arhitektura često predstavlja jedno od najzahtevnijih projektantskih polja. Oslobođena obaveze trajnosti, ona može da eksperimentiše prostorom i programom, ali istovremeno mora da pokaže sposobnost da uspostavi kvalitetan odnos sa mestom i ostavi trag u načinu na koji ga ljudi doživljavaju.

„Mi polazimo od stanovišta da arhitektura svoju vrednost crpi iz kvaliteta odnosa koje uspostavlja – sa ljudima koji je koriste i sa mestom kojem pripada. Kvalitet tih odnosa za nas predstavlja osnovnu meru uspeha arhitekture, jer stvara vrednost i za ljude koji prostor koriste i za one koji u njega investiraju“, navodi Gnjato, partner i operativni direktor u arhitektonskoj firmi Zabriskie.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kondominijum Voždovac: Četiri inženjera izgradila zgradu po projektu studija Zabriskie

Objekat, pejzaž i reka posmatrani su kao delovi iste prostorne celine | Foto: Ilya Ivanov Reka kao nosilac atmosfere mesta

Ovaj projekat ima jasan odnos prema prirodnom kontekstu. Reka je bila najvažniji element konteksta, ali ne kao vizuelni motiv, već kao nosilac atmosfere mesta, koji je uticao na organizaciju prostora i oblikovanje objekta.

Njena promenljivost, specifična svetlost i stalne refleksije direktno su uticale na oblikovanje. „Polazna ideja bila je oblikovati objekat tako da boravak u njemu ostane neprestano povezan sa rekom i okruženjem“, ističe arhitektica Gnjato.

Zato su prodajni prostor i restoran od početka zamišljeni kao jedinstveno prostorno iskustvo, bez vizuelnih barijera i pregrada kako bi se kreirala neometana vizura prema reci u svim pravcima.

Objekat je projektovan 2025, a završen 2026. godine | Foto: Ilya Ivanov Između enterijera i reke: Arhitektura slojeva

Jednako važan kao unutrašnji prostor postao je i prostor između enterijera i reke. Pa tako se između fasadnih stubova i staklene opne formira sloj prostora dubine približno dva metra.

Fasada se ovde ne doživljava kao jedna ravna linija, već kao niz slojeva kroz koje se prepliću stubovi, duboke senke, refleksije vode i prizori iz okruženja. Objekat se pri kretanju oko njega sagledava kroz više prostornih planova, u kojima se prepliću konstrukcija, staklene površine i refleksije okruženja.

„Nas zanima prostor između objekata. Način na koji koristimo prostor, krećemo se, zastajemo, menjamo perspektivu i doživljavamo okruženje“.

„Forma ne treba da bude početak projekta, ona je posledica. Danas se arhitektura često posmatra kao pojedinačni objekat, gotovo kao samostalna figura. Nas zanima prostor između objekata. Način na koji koristimo prostor, krećemo se, zastajemo, menjamo perspektivu i doživljavamo okruženje.“

Kako kaže Gnjato, u vremenu u kojem živimo, gde se arhitektura prečesto svodi na render i brzi vizuelni efekat na Instagramu, Zabriskie svesno vraća poverenje u iskrenost materijala i tektoniku. Kroz pažljivo osmišljen proces projektovanja, prostor nastaje razumevanjem prirode, teksture i načina na koji komunicira sa neposrednim okruženjem.

Primarna strukturalna zid-zavesa sa prozirnim staklom visoke transparentnosti | Foto: Ilya Ivanov Materijalizacija i struktura

• Konstrukcija: Montažna čelična struktura koja obezbeđuje velike raspone, fleksibilnu organizaciju i malu masu (indikator privremenog i transformabilnog karaktera).
• Fasadna opna: Primarna strukturalna zid-zavesa sa prozirnim staklom visoke transparentnosti.
• Kolonada i nadstrešnica: Svetle cementno-kompozitne ploče koje naglašavaju ritam stubova i dubinu senke.
• Zatvoreni delovi: Alubond obloga u tonu aluminarije za vizuelni kontinuitet.
• Tehnički blok i stepenište: Perforirani sinusoidni lim koji obavija spoljašnje evakuaciono stepenište na povučenom spratu, stvarajući efekat dematerijalizacije.

Projektantski izazovi

Kao ključni uvid iz procesa realizacije ovog objekta, Milka Gnjato apostrofira izazove sa kojima se savremeni arhitekti svakodnevno suočavaju. Najveći izazovi danas retko su tehničke prirode. Projekti nastaju kroz složene procese u kojima učestvuje ogroman broj aktera, inženjerskih disciplina i često suprotstavljenih interesa.

Projekat je primer odlične sinergije različitih timova | Foto: Ilya Ivanov

„Ljudi kao korisnici, na kraju krajeva, ne žive i ne koriste koncepte, već stvarne prostore“, naglašava Milka Gnjato.

Projekat se neprestano menja – menjaju se detalji, materijali, budžeti, tehnologije. Tokom tog procesa donose se stotine odluka, a svaka od njih preti da udalji objekat od njegove suštine.

Zadatak arhitekte, kako navodi Gnjato, nije da po svaku cenu brani prvobitno formu i skicu, već da insistira da se kroz sve te promene sačuva smisao prostora koji pokušavaju da osmisle i stvore. „Ljudi kao korisnici, na kraju krajeva, ne žive i ne koriste koncepte, već stvarne prostore“, naglašava Gnjato.

Arhitektura kao zajednički proces

Takođe, ovaj projekat je primer sinergije različitih timova. Studio Zabriskie postavio je jasnu arhitektonsku matricu, konstruktivni okvir i fundamentalne odnose unutar volumena, dok su AA Architects i Naturalist dali svoj specijalizovani doprinos.

Objekat prodajnog salona BW Marina objedinjuje prodajni salon, kancelarije prodajnog tima, restoran sa krovnom terasom i prateće tehničke sadržaje.

“Od početka nam je bilo važno da se ti programi ne doživljavaju kao strogo odvojene funkcije, već kao sadržaji koji se prepliću i međusobno obogaćuju”, ističe naša sagovornica i dodaje: “Mi smo definisali arhitektonski okvir, organizaciju prostora i odnose između različitih sadržaja, dok je enterijer razvijao tim AA Architects”.

Alubond obloga u tonu aluminarije daje objektu vizuelni kontinuitet | Foto: Ilya Ivanov

„Na ovakvoj lokaciji kvalitet projekta ne određuje samo arhitektura objekta, već i način na koji ljudi koriste prostor oko njega”.

Naime, unutrašnji prostor i enterijersku artikulaciju dalje je razvijao tim AA Architects, uspevši da spoji unutrašnjost salona i restorana sa pejzažom. Krovna terasa restorana sprečava da ugostiteljski sadržaj ostane zarobljen u prizemlju, otvarajući potpuno nove vizure na reku Savu, njenu obalu i mostove.

“Parterno uređenje razvijao je tim Naturalist sa kojim smo od početka blisko sarađivali. Na ovakvoj lokaciji kvalitet projekta ne određuje samo arhitektura objekta, već i način na koji ljudi koriste prostor oko njega. Zato smo od početka posmatrali objekat, pejzaž i reku kao delove iste prostorne celine”, ističe Gnjato na kraju našeg razgovora.

Površina objekta iznosi 1.500 m² | Foto: Ilya Ivanov Foto-galerija