Demonstrativno uklanjanje transparenta „Slobodna Ukrajina“ sa zida hotela „Grand“ u centru Prištine od strane ambicioznog opozicionog gradonačelnika Perparima Rame deluje kao populistička osuda izjave Volodimira Zelenskog izrečene u Beogradu – ponovio je dugogodišnji stav Ukrajine o nepriznavanju nezavisnosti Kosova, piše za Evropsku pravdu Aleks Anderson, analitičar i bivši direktor Međunarodne krizne grupe za Kosovo.

Rama, koji je ranije radio kao arhitekta u Londonu, sve češće pokazuje ambicije na nacionalnoj političkoj sceni, napominje Anderson.

I ogromni transparent površine 80 kvadratnih metara, koji je njegova opština postavila 2022. godine, takođe mu je pomogao da se afirmiše. A njegovo teatralno uklanjanje, kao i snimak koji je gradonačelnik objavio na Fejsbuku, postali su deo nedavne serije kategoričnih i personalizovanih poteza, u okviru kojih je Rama kritikovao i uklanjao iz javnog prostora Prištine projekte koji mu se nisu dopadali.

„Nijedan pravedan cilj i nijedna politika ne mogu se zasnivati na ponižavanju državnosti Kosova i žrtve njegovog naroda“, naveo je Rama u svojoj objavi na Fejsbuku.

Iako je ton njegove objave bio uzdržan, čini se da je ona poslužila kao povod za oštre optužbe na račun Ukrajine među njegovim pristalicama.

Odluka gradonačelnika Prištine nanela je štetu i Kosovu i Ukrajini, piše dalje.

Među 800 komentara na dramatičnu objavu gradonačelnika Rame na Fejsbuku, koji su uglavnom podržavali odluku gradonačelnika, neki čak tvrde da Ukrajinci nisu ništa bolji od Srba.

Neki drugi podsećaju da su ukrajinski piloti helikoptera bili angažovani u napadima na albansku stranu tokom kratkog građanskog rata 2001. godine u Severnoj Makedoniji.

Postupci gradonačelnika naveli su i kosovsku vladu da se oglasi (a razlika između njih je važna, jer u ovoj priči postoji i stranačka komponenta).

Gradonačelnik Prištine Perparim Rama, koji je naredio uklanjanje transparenta podrške Ukrajini, predstavlja Demokratski savez Kosova (LDK), koji je na izborima na Kosovu zauzeo treće mesto.

Rama je u sukobu sa aktuelnom vladom (trenutno privremenom, jer koalicija još nije formirana), koju predvodi Aljbin Kurti i njegova stranka Pokret „Samoopredeljenje“ (Vetëvendosje!, LVV). Takođe oštro i dosledno kritikuje vladu, uprkos tome što je rukovodstvo LDK-a, koje se nalazi u teškoj situaciji, pokušavalo da pregovara o formiranju koalicije sa LVV-om.

Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Glauk Konjufca objavio je na mreži X opširno saopštenje u kojem je izrazio „žaljenje“ zbog Zelenskijevih reči u Beogradu podsetivši da je Kosovo dosledno podržavalo Ukrajinu i da je njegova državnost legitimno uspostavljena u skladu sa međunarodnim pravom.

Ipak, njegova objava na mreži X po odjeku je ostala u senci Raminog populističkog poteza.

Istovremeno, na Fejsbuku se pojavljuje i mnogo komentara građana koji izražavaju zabrinutost zbog ovog upečatljivog poteza gradonačelnika Prištine.

Arianit Koci, advokat sa velikim brojem pratilaca, nazvao je to „amaterizmom“. Kosovo treba „da radi na tome da ubedi Ukrajinu da promeni svoj stav prema nama, a ne da skida zastavu svaki put kada predsednik Ukrajine kaže nešto što nam se ne dopada“, primetio je on.

Novinar Besnik Krasnići pozvao je da se transparent vrati na svoje mesto.

„Kosovo je podržalo Ukrajinu jer zna šta znači rat, šta znači biti napadnut, proteran, ubijen i kada neko pokušava da te uništi kao narod“, napisao je. Nijedna podrška Kosova nije pružena „zato da bi nas Ukrajina priznala“, dodao je novinar. Prema njegovom mišljenju, to ne bi trebalo da se promeni zbog stava koji je Zelenski ponovio u Beogradu.

Njegov kolega, novinar Enver Robeli, kritikovao je Zelenskijevu izjavu zbog „skandaloznog nepoštovanja Kosova“, ali je oštro kritikovao i postupke gradonačelnika. „Današnji populistički trik sa uklanjanjem ukrajinske zastave sa zgrade u Prištini apsolutno ni na koji način ne pomaže Kosovu. On samo pokazuje kako lokalni političari, koji nisu sposobni da uklone čak ni smeće u Prištini, umesto toga pokušavaju da se uzdignu u sferu velike politike“, napisao je.

Paradoksalno, Ukrajina na Balkanu igra ulogu koju joj je nametnula Rusija.

Ukrajina dopušta da bude prinuđena da osporava državnost Kosova, uprkos brojnim paralelama između iskustva ove zemlje i sopstvenog iskustva.

Na taj način doprinosi ruskom projektu sejanja razdora i sprečavanja konsolidacije regiona, a istovremeno daje kiseonik dugoročnoj strategiji Srbije – iščekivanju geopolitičke prilike za povratak teritorija izgubljenih na Kosovu. Signal da takvi planovi nisu odbačeni bio je napad u Banjskoj u septembru 2023. godine.

Zapravo, sličnost Kosova sa Krimom ograničava se samo na činjenicu da su agresori prema oba regiona primenili prinudno preuzimanje vlasti i masovna proterivanja većinskog stanovništva: krimskih Tatara koje je Staljin proterao 1944. godine i kosovskih Albanaca koje je Milošević proterao 1999. godine.

Sve ostalo razlikuje Kosovo od Krima, ali ga čini sličnim Ukrajini u celini.

Da li je Krim u Sovjetskom Savezu imao status koji je omogućavao da sam bira i postavlja šefa države? Kosovo jeste – kao jedna od osam federalnih jedinica Jugoslavije. Njegov najbliži analog upravo je Ukrajina u SSSR-u.

Danas Rusija i Srbija, svaka na svoj način, grade i opravdavaju svoj identitet oslanjajući se, redom, na srednjovekovnu Ukrajinu i Kosovo, i time ne daju mira nijednoj od tih teritorija.

I savremena Ukrajina i Kosovo nastali su na ruševinama propadajućih, fragmentisanih višenacionalnih socijalističkih federacija, u koje su bili uključeni nasilnim osvajanjem od strane dominantnih republika – Rusije i Srbije. A one i vekovima kasnije odbijaju da priznaju legitimnost i teritorijalni integritet Ukrajine, odnosno Kosova.

Tokom decenija provedenih u sastavu ove dve federacije, obe su trpele i kulturno i jezičko ugnjetavanje.

Baš kao što je u SSSR-u „kulturno otopljavanje“ tokom šezdesetih godina i perioda Nikite Hruščova bilo prvenstveno usmereno ka Rusima i nije obuhvatilo ukrajinske pisce i umetnike, koji su i dalje bili izloženi represiji, tako je i Kosovo samo u veoma ograničenoj meri osetilo liberalizam Jugoslavije.

Od početka osamdesetih godina čitava generacija kosovskih Albanaca bila je diskreditovana političkim zatvaranjima. Srbija je likvidirala kosovske intelektualce Jusufa Gervalu, Fehmija Aganija i Bajrama Kelmendija.

Možda će posle rata Ukrajina i Kosovo moći da uzmu dovoljno jasne „dvoglede“ kako bi se konačno dobro pogledali i zaista videli jedni druge, zaključuje Anderson.