Preosetljivost na ambroziju retko kad se javlja kod sasvim male dece i i ona je, po pravilu, problem predškolaca, starije dece i adolescenata, kaže profesor doktor Aleksandar Sovtić, specijalista pulmologije i zamenik direktora Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić".

Sezona ambrozije je počela u Srbiji, i ona mnogim roditeljima donosi dilemu da li su kijanje, zapušen nos i kašalj kod deteta posledica alergije ili respiratorne infekcije.

- Imaće simptome opstrukcije gornjih disajnih puteva, zapušen nos, svrab i kijanje, a pritom neće imati simptome prehlade koju uglavnom prate povišena telesna temperatura, malaksalost i gubitak apetita - opisuje prof. dr Aleksandar Sovtić reakciju dece na ambroziju.

Kako kaže, kod pojedine dece preosetljivost na ambroziju može da izazove i simptome alergijske astme.

- Tada deca imaju naročito izražen noćni kašalj, a to može biti praćeno sviranjem u grudima, čujnim disanjem i osećajem nedostatka vazduha - upozorava dr Sovtić.

Manje respiratornih infekcija leti

Profesor kaže da je tokom leta manji broj akutnih respiratornih infekcija. Međutim, povratak u vrtiće i škole ponovo otvara pitanje čestih infekcija i načina na koji roditelji mogu da pripreme decu za boravak u kolektivu.

Profesor kaže da su deca mlađeg uzrasta osetljivija i da je imunizacija najbolji način prevencije zaraznih bolesti koje mogu imati teške posledice.

- To su infekcije koje uz imunizaciju ili izostanu ili budu ispoljene u mnogo blažoj kliničkoj formi - kaže prof. dr Sovtić.

Pet do sedam infekcija godišnje kod male dece nije neuobičajeno

Kada je reč o uobičajenim infekcijama koje se ispoljavaju kao prehlade, akutne crevne infekcije ili bolesti sa povišenom temperaturom, roditelji ne bi trebalo da budu iznenađeni njihovom učestalošću.

- Takvih situacija ima prosečno pet do sedam godišnje kod male dece, pa ako ste rđave sreće, to je svakih tri do četiri nedelje - navodi prof. dr Sovtić.

Zbog toga je važno da bolesno dete ne ide u vrtić, jer jedno obolelo dete u kolektivu, upozorava, može dovesti do širenja infekcije među ostalima. Poseban problem nastaje ako se relativno jednostavne i blage infekcije zakomplikuju težom kliničkom slikom ili bakterijskom superinfekcijom.

Zdrava nečistoća umesto suplemenata za jačanje imuniteta

Profesor Softić objašnjava da imunitet deteta ne treba poboljšavati posebnim preparatima pre polaska u kolektiv.

- Sve ono što su radili naši stari treba raditi i danas. Nikakvi posebni preparati, nikakvi vitamini, suplementi - ističe on.

Posebno ukazuje na prvih 1.000 dana života, koje opisuje kao svojevrstan prozor šanse za pravilno sazrevanje imunskog sistema. Važnu ulogu u tom procesu imaju crevni i respiratorni sistem, kao i koža, preko kojih organizam dolazi u kontakt sa okruženjem.

- Ako je to okruženje takozvana zdrava nečistoća, to će dovesti do valjanog sazrevanja imunskog odgovora - objašnjava pulmolog.

Dodaje da to ne znači da ne treba voditi računa o higijeni, već da nije potrebno stvarati sterilno okruženje.

- Ne treba previše da glancamo i čistimo da sve bude sterilno. Ako hemijskim sredstvima čistite kuću više od dva puta nedeljno, izlažete dete zagađenju unutar kuće, koje deluje vrlo iritantno na disajne puteve - napominje dr Sovtić.

Jednako je važno da deca ne budu izložena duvanskom dimu.

- Izlaganje elektronskim i klasičnim cigaretama izrazito je štetno za decu - ističe Sovtić.

Pratiti kvalitet vazduha pre izlaska napolje

Kada je reč o boravku dece na otvorenom u Beogradu, dr Sovtić kaže da su povoljniji nešto viši delovi grada, u kojima postoji strujanje vazduha i gde je stepen aerozagađenja obično manji.

Ipak, umesto oslanjanja samo na lokaciju, roditeljima savetuje da prate aktuelne podatke o kvalitetu vazduha.

- Pratite kakva je zagađenost vazduha u trenutku kada biste izašli napolje i izbegavajte duži boravak na otvorenom kada je vazduh zagađen“, savetuje doktor, dodajući da i spoljno i zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru mogu nepovoljno da deluju na zdravlje.

Značajni iskoraci na Institutu

Govoreći o radu Instituta, ističe da su poslednjih godina napravljeni značajni iskoraci - od uvođenja sekvencioniranja egzoma nove generacije, preko interventnih pulmoloških i kardioloških procedura, do minimalno invazivnih hirurških tehnika i novina u oblasti imunizacije.

Sve to, kako ukazuje, ima isti cilj - da deca koja u Institut dolaze bolesna dobiju savremeno lečenje i vrate se kući zdrava.

Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije godišnje pregleda više od 190.000 malih pacijenata, a kao najveća pedijatrijska ustanova regionalnog značaja zbrinjava i najteže obolelu decu iz Srbije i okruženja.

Iako letnji meseci obično donose nešto manji pritisak kada je reč o deci sa akutnim respiratornim infekcijama, za Institut za majku i dete praktično nema perioda u kojem se obim posla značajno smanjuje.

- Institut, kao najveća pedijatrijska regionalna institucija, prima obolelu decu iz celog regiona – iz Republike Srpske, Crne Gore i Severne Makedonije, i za nas radnog vremena praktično nema - ističe profesor Sovtić.

Objašnjava da ustaljeni režim prema kojem je Institut neparnim danima prijemna gradska ustanova ne znači da ostalim danima ne zbrinjava pacijente.

- Funkcionišući kao regionalna ustanova, primamo najteže obolele iz zemlje, ali i iz okruženja.

(RTS)