Neke životne priče počnu mnogo pre nego što ljudi postanu svesni da su se njihovi putevi već jednom ukrstili. Tako je i jedan bračni par iz Srbije tek decenijama kasnije otkrio da su, kao deca, u isto vreme boravili na istom kampu u Grčkoj - među svega nekoliko desetina vršnjaka - a da se tada uopšte nisu poznavali.

Ovu neverovatnu slučajnost odlučio je da na Reditu podeli jedan Srbin, u nadi da će se javiti neko ko je nakon bombardovanja 1999. godine bio u dečjem kampu u grčkom mestu Nea Ionia, pored Atine. Posebno se nada da bi među starim fotografijama iz tog perioda mogla da se pronađe i ona na kojoj su on i njegova današnja supruga zajedno, kao klinci, gotovo tri decenije pre nego što su se upoznali.

Kako je napisao, u kampu su proveli oko 20 dana, a dece iz cele Srbije bilo je relativno malo - svega dva autobusa, odnosno oko 60 mališana. Posebno mu je ostalo u sećanju to što se upravo tokom njihovog boravka dogodilo veliko pomračenje Sunca u avgustu 1999. godine.

Razgovor sa suprugom otkrio neverovatnu slučajnost

Vremenom je izgubio kontakt sa ostalom decom iz kampa i, kako kaže, nije mnogo razmišljao o tom periodu. Ipak, sve se promenilo kada je nedavno sa suprugom počeo da razgovara o letovanju iz detinjstva.

"Pre neki dan pričam supruzi o tom letovanju, gde smo bili, kako je izgledao kamp, pomračenju Sunca i nekim stvarima kojih se još sećam. Kroz razgovor polako shvatimo da je i ona bila jedna od 60 dece iz cele Srbije baš u tom periodu tada tamo.

Nas dvoje smo inače iz potpuno različitih gradova i upoznali smo se sasvim slučajno mnogo godina kasnije. Nikada pre toga se nismo poznavali, niti smo sve do sada imali pojma da smo kao deca proveli tih 20 dana na istom mestu i u isto vreme. Sad, 27 godina kasnije, sedimo i pokušavamo da se setimo svega i baš nas kopka da li možda postoji neka grupna fotografija ili bilo kakva slika iz tog kampa na kojoj smo oboje", napisao je.

Kamp organizovao Crveni krst Srbije

Otkrio je i kako je sve izgledalo. Kamp se, prema njegovom sećanju, nalazio u nekoj vrsti šumice, a deca su bila smeštena u šatorima. Do menze i mesta gde su se odvijala glavna dešavanja išlo se dugim stepenicama uzbrdo. Na pola puta, sa leve strane, nalazila se kućica iz koje su deca telefonom mogla da pozovu roditelje i porodicu u Srbiji. Kako navodi, celo putovanje najverovatnije je bilo organizovano preko Crvenog krsta Srbije.

Na kraju je zaključio:

"Bilo bi stvarno neverovatno da pronađemo fotografiju na kojoj smo zajedno kao klinci, mnogo godina pre nego što smo se sasvim slučajno upoznali i na kraju završili zajedno".

"Svet uopšte nije tako veliki kao što nam se čini"

U komentarima ispod objave javili su se brojni korisnici koji su priznali da su i sami bili u istim ili sličnim kampovima, ali i oni koji su podelili slične životne situacije i neverovatne slučajnosti.

"Želim vam da nađete sliku, prelepo!", napisala je jedna korisnica.

Drugi korisnik podelio je svoje iskustvo i istakao da život često pokaže koliko su ljudi zapravo povezani, čak i kada se godinama ne poznaju.

"Svet uopšte nije tako veliki kao što nam se čini. Meni se desilo puno situacija da se nađe neka bliska veza sa ljudima koje sam upoznao i družim se u inostranstvu - neko me prepozna posle 20 godina iz mladalačkih dana, roditelji nam radili zajedno, 'orodila' nam se rodbina i gomila sličnih priča. Od toga 'čiji si' ne može da se pobegne, gde god da si", napisao je on.

Na kraju, jedna korisnica je istakla da ovakve životne priče i slučajnosti zapravo nisu toliko retke.

"Moji kumovi imaju istu priču iz devedesetih. Izgleda da zaista ovakve situacije nisu retkost."