Rusija predlaže reviziju svog sistema za regrutovanje stranih radnika počev od 2027. godine, vezujući migrante za određene poslodavce, poslove i regione, što će, prema riječima vlasti, dati državi veću kontrolu nad migracijama radne snage.

Međutim, plan već izaziva zabrinutost stručnjaka za migracije i kompanije. Oni upozoravaju da bi stroža ograničenja mogla da dovedu migrantske radnike u neformalno zaposlenje i dodatno pogoršaju nedostatak radne snage u zemlji koja se u velikoj mjeri oslanja na stranu radnu snagu.

Četvorogodišnji eksperiment, koji bi trebalo da se sprovede od 1. januara 2027. do kraja 2030. godine, obuhvatio bi 87 ruskih regiona, isključujući Moskvu i Moskovsku oblast.

Ruske vlasti procjenjuju da bi više od 1,7 miliona stranih radnika moglo biti pogođeno, uključujući veliki broj njih iz Centralne Azije.

Novi sistem bi se udaljio od mehanizma "rad-patent" koji je bio glavni put do legalnog zaposlenja za migrante iz zemalja bez viza, kao što su Uzbekistan i Tadžikistan.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, stranci su 2025. godine dobili oko 2,3 miliona ruskih radnih patenata.

To je predstavljalo više od 40 procenata svih stranaca u Rusiji i skoro 77 procenata zvanično zaposlenih stranih radnika.

Rusija je i dalje u velikoj mjeri zavisna od strane radne snage.

Oko tri miliona stranaca zvanično je radilo u zemlji početkom 2026. godine, dok je ukupan broj stranih državljana u Rusiji, uključujući članove porodica migranata, premašio 5,7 miliona, prema podacima ministarstva.

Prema predloženom sistemu, migranti bi stigli u Rusiju već upareni sa određenim poslodavcem i slobodnim radnim mjestom.

Novi informacioni sistem bi vodio registre poslodavaca i stranih radnika i uparivao radnike sa poslovima na osnovu potreba regionalnog tržišta rada.

Sistem bi takođe proširio količinu informacija koje vlasti prikupljaju o migrantima prije nego što uđu u Rusiju. Pored fotografija i otisaka prstiju, migranti bi prošli obaveznu genomsku registraciju i medicinske preglede.

Međutim, za migrante bi najveća promjena mogla biti gubitak slobode da mijenjaju poslove.

Prema predloženim pravilima, kada se jednom stignu u Rusiju, radnicima regrutovanim putem novog sistema ne bi bilo dozvoljeno da rade za drugog poslodavca, u drugoj profesiji ili van regiona navedenog u registru dok im ne isteknu ugovori o radu.

Kršenje tih pravila moglo bi dovesti do brisanja iz registra stranih radnika i obaveze da napuste Rusiju.

Takvi radnici bi se tada mogli ponovo uključiti u sistem i povratiti mogućnost rada u Rusiji tek nakon godinu dana.

"Tokom mojih skoro 15 godina u Rusiji, uvijek sam ostajao u istom gradu, ali sam nekoliko puta mijenjao posao kod različitih privatnih građevinskih kompanija, u zavisnosti od novca i uslova koje su nudili", rekao je za RSE Sarvar, tadžikistanski radnik u ruskom gradu Surgutu.

"Još ne znam mnogo o ovom planu, ali se plašim da ako moj poslodavac zna da ne mogu lako da promijenim posao, bilo bi mi teško da pregovaram o plati ili drugim stvarima."

Valentina Čupik, zagovornica ljudskih prava koja predvodi organizaciju Tong Jahoni koja pomaže migrantima, rekla je da bi ograničenja mogla učiniti radnike posebno ranjivim u odnosu na poslodavce.

"Migrant neće imati prava. Biće čvrsto vezan za poslodavca", rekla je Čupik, opisujući predloženi sistem kao "organizovano ropstvo".

Vlada kaže da je novi model namijenjen da migracije učini transparentnijim i smanji ilegalno zapošljavanje tako što će vlastima pružiti više informacija o radnicima prije nego što stignu.

Takođe se navodi da je model namijenjen povećanju odgovornosti poslodavaca.

Predložene promjene podijelile su stručnjake za migracije.

Mihail Burda, šef Centra za studije migracija u moskovskom Institutu Cargrad, tvrdi da će zemlja ostati atraktivna zbog veličine tržišta rada i uspostavljenih veza sa Centralnom Azijom.

"Ciljano organizovano regrutovanje trebalo bi da postane jedina moguća procedura za privremeno zapošljavanje u Rusiji za masovne migracije", rekao je Burda. "Formula 'dođi, radi, odlazi' trebalo bi da se primjenjuje u apsolutnom smislu, bez rezervi ili izuzetaka."

Karimdžon Jorov, tadžikistanski stručnjak za migracije, zauzima potpuno drugačiji stav. Rekao je da bi dodatne procedure i ograničenja mogla da otežavaju centralnoazijskim radnicima ulazak u Rusiju.

"Mogu sa sigurnošću reći da u tome nema ništa dobro", rekao je Jorov. "Nažalost, posljedice će biti loše... za sve migrante."

Jorov je upozorio da bi novi sistem regrutovanja mogao da stvori mogućnosti za korupciju ako posrednici počnu da naplaćuju migrantima pristup poslovima ili listama za regrutovanje.

Podsjetio je da kada su radne dozvole koštale 1.000 do 2.000 rubalja (12-24 dolara po trenutnom kursu), ponekad su se preprodavale za 20.000 do 50.000 rubalja (240-600 dolara).

Ruska poslovna zajednica je takođe zabrinuta zbog potencijalnih posljedica.

Ruski savez industrijalaca i preduzetnika upozorio je da bi vezivanje migranata za jednog poslodavca moglo da izbaci neke radnike iz formalne ekonomije.

Grupa želi da se migrantima dozvoli da rade za više poslodavaca i da se proces promjene posla olakša.

Poslovna grupa je takođe predložila odlaganje eksperimenta sa 2027. na 2028. godinu i uvođenje dvogodišnjeg prelaznog perioda tokom kojeg bi novi sistem funkcionisao uporedo sa postojećim mehanizmima za patente i radne dozvole.

Moskva je počela da preispituje svoje sporazume sa Uzbekistanom i Tadžikistanom, dva glavna izvora migrantske radne snage, o organizovanom regrutovanju.

Jorov je za RSE rekao da je Tadžikistan počeo da se priprema za novi sistem, osnivajući centre za pripremu potencijalnih migranata i obavljanje ljekarskih pregleda, otisaka prstiju i fotografisanja.