„Doktore Čipulja, doktore Čipulja!“

„Šta je bilo?“

„Miletovom malom nikako da stigne lek!“

„Evo, odmah ćemo to da rešimo. Samo sa pozovem jedan broj… Alo! Šaljite onaj lek, za Miletovog malog! Da. Dve kutije. Na svakih osam sati, po sto miligrama. I za Mileta kutiju vijagre, znam da mu treba. Aj’ zdravo.“

„Nije to sve, doktore Čipulja. Bila je saobraćajna nesreća, dvoje ljudi je u bolnici sa teškim telesnim povredama.“

„Smesta zovem bolnicu. Halo, ovde doktor Čipulja. Ono dvoje što su zbrinuti posle saobraćajke, dajte im morfijum, amputirajte levu nogu i desnu ruku, izvršite transplantaciju glave i sve zašijte. Postoperativni tok, uz anamnezu, kombinovana fizikalna terapija. Jel’ jasno?! Kako nije jasno, jel’ hoćete sada da vam dođem tamo!? E, tako je već bolje. Aj’ zdravo.“

„Doktore Čipulja, ima još…“

„Dođavola, kakav početak radne nedelje. Sestro, jednu čašicu rakije, u stvari dve, u stvari tri, zna se da doktori vole da popiju, a doktor Čipulja obožava. Da čujem, šta imate još?“

„LJudi se ispekli na kazan od rakije, eno ih u sanitetu.“

„Za opekotine sam ekspert. Setite se samo onih Makedonaca, kojima sam spasio živote. Zbog mene je danas Srpska žvaloslavna crkva ista i u Tokiju i u Skoplju.“

„Dobro, ali kako pomoći ovim ljudima u sanitetu?“

„Odmah zovem… Alo, imate dvoje stradalih tokom pečenja rakije? Kako znam? Doktor Čipulja sve zna, za mnoge bolesti znam i pre nego što se dese. Pacijentima prepišite pantenol, ako zafali, pozvaću gde treba i pantenol stiže. Zavijte ih zavojem i gazom, a kazan u kom se pekla rakija pošaljite u moju ordinaciju u Jajincima, na ekspertizu. Aj’ zdravo!“

„Doktore Čipulja, vi ste stvarno vrhunski doktor.“

„Od mene boljeg doktora nema.“

„Imamo još jedan težak slučaj. Čovek umislio da je doktor, zove okolo, prepisuje terapije, nadgleda operacije i postoperativni tok, diše pacijentima u lica, sve to pred kamerama nacionalnih televizija. Obični doktori hoće da polude od njega.“

„Hm, interesantan klinički slučaj. Šta je taj završio? Medicinu?“

„Ma, pravni i to pre trideset godina.“

„Aha, a je li radio u nekoj bolnici, makar kao volonter?“

„Nije, radio je samo kao direktor sportske hale.“

„Svašta k’o na vašaru, pa to je pravi umobolnik. Al’ šta se mene tiču takve tričarije, prepišite mu adekvatnu terapiju, a obavezno da ide i na psihoterapiju. Može i kod mene, ja sam specijalista u svim oblastima.“

„To je problem, on uopšte ne misli da je bolestan. Umislio da je doktor i ne samo to, tvrdi da je najlepši i najpametniji na svetu.“
„Kakva drskost! Ja sam najlepši i najpametniji doktor koji je završio prava, na svetu! Pošaljite sanitet po tu budalu i bacite ključ od ludačke košulje!“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.