Požari koji su zahvatili Srbiju nisu interesantna destinacija ovog leta za Aleksandra Vučića.

Predsednik Srbije obilazi Srbiju, gradove, sela, priča sa narodom, obećava im rešenje njihovih pojedinačnih problema koje mu iznose sa izrazima strahopoštovanja na licima, dok sve to prenose režimske televizije uživo, neumorno, teško propagandistički. Nikad teže, može se reći.

Vučić je sve vreme u kampanji, već 14 godina koliko je dugo apsolutistički vladar Srbijom, reći će posmatrači prilika, te ovo nije ništa novo i začuđujuće, iako izbori još nisu ni raspisani.

Ipak, nije baš isto. Sada je jače i teže. Zato što se pojavila neočekivana sila, koja preti da ga sruši sa vlasti

Ali, o studentima nije ova kolumna.

Da ostavimo po strani to što je očiglednost zloupotrebe funkcije u predizborne svrhe više nego upadljiva, a što je prema zakonima države strogo zabranjeno i kažnjivo. Kada zloupotreba vlasti i prekoračenje ovlašćenja postanu svakodnevica u radu prvog čoveka države 14 godina unazad, bez pomisli i ikakvih naznaka o mogućoj kažnjivosti, onda oni koji se zalažu za poštovanje zakona, normalno je, dižu ruke od insistiranja na pojediačnim slučajevima, sa namerom da se bore protiv opstanka na vlasti apsolutističkog vladara u nefer okolnostima i uslovima prednosti koju ovaj na pokvaren način zauzima.

Zapravo, u uslovima borbe protiv autoritaritarnog vladara, čije se misli i dela sve vreme kreću na granici izazivanja građanskog sukoba, angažovanjem opasnih kriminalaca, ubica i lopuža, kao i zabludele dece, odnosno običnih ljudi, koji nemaju nijednu od navedenih osobina, ali su u teškim životnim okolnostima i pod snažnom propagandom režimskih medija, da napadnu one koji su kritički nastrojeni prema njemu i žele da ga svrgnu sa vlasti, ništa više nije posebno važno i nema prvenstvo.

Pre samo nedelju dana, svedočili smo tome kako je predsednik Srbije na sraman način, u vreme tuge i patnje stotine hiljada Srpskinja i Srba, a tokom obeležavanja godišnjice Oluje, skretao pažnju na sebe, njegovu porodicu, uživajući sve privilegije jednog bogatog, moćnog, korupcijom ojačanog čoveka.

Sedam dana posle, dok su stotine, hiljade hektara zemljišta države pod požarima, gde vatra guta sve pred sobom, a nadležne službe ne uspevaju da ih ugase, predsednik Srbije obilazi i po nekoliko mesta širom Srbije svakodnevno.

Brinući o sopstvenoj zadnjici i pobedi na predstojećim izborima.

Ostavimo po strani i to što sa njima razgovara cinično, nipodaštavalački. Ali, predsednik Srbije ni u jednoj reči ne pominjući vatrenu katastrofu koja pogađa zemlju. I da samo pominje ne bi bilo dovoljno, razume se. A, ni to ne radi.

Zašto predsednik Srbije, umesto što ide okolo i obećava državne, novce građanki i građana Srbije, kao da ih deli iz sopstvenog džepa, da umanji bar u tih par minuta dok obećanja daje patnje ljudi koji žive u bedi, bez osnovnih uslova za život, ne svrati malo do područja koje brutalno guta vatra, uništavajući prirodu i domove ljudima?

Pa, ne bi bila baš lepa slika. Da se tako snima i emituje nesrećnicima koji pomno prate njegove nastupe i bruku na televizijskim kanalima, dok se nadmeno prepire i podsmeva narodu koji je došao da ga pozdravi i moli za neku uslugu. Ne znajući za bolje, ne znajući za drugo, u uslovima apsolutističkog vladanja Aleksandra Vučića Srbijom.

Dakle, predsednik Srbije nije otišao da obiđe stanovništvo zahvaćeno požarima, vatrogasce, volontere, ljude koji se samostalno organizuju u pokušaju da pomognu da se vatra ugasi. On ulazi u kuće koje su za njegov rejting bezbedne, sa puno dece i, naravno, problema, koje obećava da će on da im reši. Uživo, pred kamerama. Uvek uz opasku, a da li vam je iko do sad pomogao. Ja, ja, ja, samo ja… Ja sam jedini, ja sam najveći, ja sam najbolji. To sam ja. Niko pre mene, a kamoli posle mene, neće moći da vam pomogne kao ja.

To radi, zahuktan predizbornom kampanjom, zaobilazeći u ogromnom luku žarišta i sve što nije pod njegovom direktnom režijom, da prođe bez problema i posledica po njega. A, šta su posledice za njega. Dovojno je, zna on to, da se taj jedan glas čuje, dovoljno snažan i jak koji će svojom iskrenošću da skine magiju koju je bacio na narod, preciznije efekte brutalne kontrole i manipulacije, i da se sve okrene protiv njega. I kod njegovih glasača, sigurnih, onih koje drži u medijskom mraku. Koje laže sve vreme. Ucenjuje, a mali broj osvešćenih, kažnjava zbog neposlušnosti.

Samo odabranim unesrećenim je dozvoljen pristup. A to su upravo i dokazali oni glasovi koji su se mogli čuti tokom njegove turneje, poput ženem koja je uverena da je to normalno, pitala Vučića zašto nije dobila posao a skupljala je glasove za njega.

Ne, to nije nešto što se omaklo kontroli, ona je tu došla jer ceni i voli Vučića. I, opet će uraditi isto, jer u drugom kolu, možda je (ne)sreća veća.