Ne treba nikome na benzinskoj pumpi objašnjavati da je gorivo opet poskupelo zbog novog rasplamsavanja američko-iranskog rata. Ali da li bi isti taj razumeo da mu je struja skuplja zato što se navikao i navukao da koristi čet-botove? I jedno i drugo su ključna pitanja pred novembarske izbore u SAD. S tim što deluje izglednije da Tramp može da zaustavi rat i obori cene benzina nego da prihvati moratorijum na datacentre koji predlažu američki liberali.

Otkako se veštačka inteligencija omasovila, političari su shvatili da je stvar prestiža najaviti da će se baš kod njih praviti mega-giga data centar. Tačnije, doskora je bilo tako. Onda su se probudili prvo ekološki aktivisti s tvrdnjama da će takvi super-kompjuteri predstavljati ozbiljan teret za okolinu, najpre svojom veličinom i zračenjem toplote, onda i drugim štetnim posledicama. Ubrzo su ih sustigli ekonomisti koji su upozorili na jednostavnu tržišnu stvar – zbog data centara cena struje mora da poraste. Naime, oni su veliki potrošači i to prioritetni, a nakačeni su na mrežu nepromenjenog kapaciteta. Najbrži način da se potrošnja izbalansira s proizvodnjom je da se podigne cena. U SAD je za godinu dana porasla za četiri odsto i Trampu se ne mili da se uveća do novembra.

Zato je poterao velike IT i kompanije VI, kao i proizvođače struje da potpišu neobavezujući dokument kojim se, hm, obavezuju da će energiju obezbediti bez opterećivanja malog potrošača koji ima biračko pravo. Ali, to nije ni početak kraja problema, taman da se ta ideja i ozakoni.

Država Njujork prva je u SAD uvela privremenu zabranu na gradnju data centara na njenoj teritoriji. Očekuje se da uskoro još barem desetak američkih država sledi taj primer, a govori se i o moratorijumu.

To je prilično razljutilo aktuelnu administraciju, Tramp je po svom običaju optužio “radikalno leve komuniste” kako žele da unazade Ameriku i prepuste sav razvoj Kini. To nije bez logike. U Kini, za razliku od SAD, nema ni pomena o zabrani data centara, naprotiv, njihov broj raste mada upućeni kažu da se to tamo radi planski i uz vođenje brige o životnoj sredini. Treba uzeti u obzir razliku u standardima, kao i to da ekološki aktivizam u Kini ne liči na onaj Zapadni.

Ako ne možemo na Zemlji, idemo u kosmos, poručili su Ilon Mask i Džef Bezos, ali i tu bi mogli da se spotaknu. Tačno je da u Zemljinoj orbiti data centar neće nikoga pregrevati, ali stručnjaci tvrde da će toliki broj novih satelita napraviti popriličan ekološki haos i šumove, neki upozoravaju da bi mogli da utiču i na svetlosno zagađenje toliko da bi na nekim mestima bila ugrožena noć, inače neophodna za brojne prirodne procese.

Na sve to dodaju se upozorenja da VI osim struje guta i pare u ogromnim količinama, a ne vraća u skladu sa očekivanjima i da bi uskoro sve to moglo i moralo da poskupi. Za početak, možda neće više biti takozvanog besplatnog korišćenja. Ili bi se trošak prebacio na račun za struju, koristili vi VI ili ne. Što zvuči poznato.

I to nije sve. Data centri trenutno troše bezmalo dvostruko više struje nego sva električna vozila koja postoje, a i jedna i druga potrošnja su u strmom porastu. Smatra se da će se povećati tri do pet puta u narednih deset godina i to tako da će vozila stići i prestići data centre. I to sve neko treba da plati. Ili zabrani. Ne i u Kini.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.