Pre nekoliko decenija ovako ekstremni vremenski uslovi nisu bili nimalo „normalni”.

Istorija letnjih toplotnih talasa u Srbiji, koju su napravili istraživači sa Fizičkog fakulteta u Beograda, pokazuje da je broj toplotnih talasa danas gotovo četiri puta veći nego pre 50 godina.

Nekada ih je u proseku bilo nešto preko jedan za leto, a u poslednjih 10 godina taj prosek iznosi preko 4 toplotna talasa svakog leta.

Pod „toplotnim talasom” se podrazumeva period od najmanje tri uzastopna dana tokom kojih se dnevna temperatura svrstava u “ekstremno toplu” kategoriju u odnosu na normalu za period od 1961. do1990.

Ova definicija nije ista kao ona koju koristi RHMZ, što znači da i neće „prepoznati” iste događaje kao toplotne talase. Između ostalog, RHMZ koristi prag od pet dana, kao i drugu normalu (za period od 199. do 2020).

Ali koji god parametri da se koriste, meteorološka merenja pokazuju jasan rast broja letnjih toplotnih talasa u Srbiji, kao i rast njihove dužine i intenziteta.

U Srbiji još uvek nije usvojena nikakva zvanična, dugoročna strategija niti akcioni plan kako da se zemlja, a pogotovu veći gradovi, prilagode sve češćim, dužim i žešćim toplotnim talasima koji su, pre svega, posledica klimatskih promena.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.