Sada mu predstoji izazov da ojača podršku za levicu centra u političkom ambijentu u kojem krajnja desnica, predvođena Marin Le Pen, i dalje ima značajan uticaj.

Oko 140.000 ljudi učestvovalo je u izboru socijaldemokratskog kandidata. Lider stranke Olivije For završio je na drugom mestu sa 14 odsto glasova, dok je Segolen Rojal, bivša ministarka životne sredine i predsednička kandidatkinja iz 2007. godine, osvojila sedam odsto.

Pobedu je odneo ubedljivo, već u prvom krugu. Gliksmann (46), lider stranke levice centra „Place Publique“, osvojio je 66 odsto od ukupno 120.787 glasova na unutarstranačkim izborima, piše Le Mond.

„Ovaj rezultat govori nešto veoma važno“, napisao je Gliksman na društvenoj mreži X. „Levica koja ostaje verna svojim vrednostima može da se ujedini, upravlja zemljom i pobeđuje“.

Gliksmann se predstavlja kao alternativa politici francuskog predsednika Emanuela Makrona i kao kandidat koji može da pobedi krajnju desnicu. Međutim, prema trenutnim anketama, podržava ga između devet i 14 odsto birača, što je znatno manje od podrške vodećoj kandidatkinji, predstavnici krajnje desnice Marin Le Pen.

Zaostaje i za kandidatom desnog centra Eduarom Filipom, koji je bio premijer tokom Makronovog predsedničkog mandata, kao i za Žan-Lik Melanšonom, iskusnim političarem radikalne levice. Njegova stranka „Nepokorena Francuska“ bojkotovala je ove unutarstranačke izbore.

Rafaela Gliksmana, gađali su brašnom dok je ulazio u taksi ispred pariskog bara u kojem je proslavljao pobedu.

Kada je u avgustu objavio da namerava da se kandiduje za predsednika Francuske, Gliksman se distancirao od onoga što je nazvao „tradicionalnim političkim“ krugovima. Umesto toga, istakao je svoj raniji rad u inostranstvu, nakon genocida u Ruandi, kao i iskustvo bivšeg savetnika Mihaila Sakašvilija, nekadašnjeg gruzijskog predsednika koji se protivio Moskvi.

Izabran u Evropski parlament 2019. godine, Gliksman se i u svom radu u toj instituciji usredsredio na ljudska prava i bio je jedan od najdoslednijih zagovornika podrške Ukrajini.

Iako Gliksman zastupa reformističkiji i umereniji politički pravac od Socijalističke partije, u prošlosti je sarađivao s njom, uključujući zajedničke izborne liste. Sada mu je u interesu da ponovo sarađuje sa ovom etabliranom strankom i iskoristi njenu razvijenu izbornu infrastrukturu.

Ipak, isključio je svaku mogućnost saradnje sa Melanšonom, koji je i dalje vodeći kandidat levice.

Njegovi kritičari tvrde da je „previše pariski“ i previše udaljen od svakodnevne stvarnosti običnih Francuza da bi bio uverljiv predsednički kandidat.

Kao odgovor na te kritike, Gliksman ističe svoj raniji angažman na zaštiti ljudskih prava u ratnim i kriznim područjima, poput Ruande.

„Moj pogled na svet i moja životna perspektiva nisu oblikovani u Davosu ili Vašingtonu, već na mestima čiju razornu stvarnost, nisam siguran da uopšte možete da počnete da shvatate“, izjavio je on.

Tokom predizborne kampanje širom Francuske ovog leta, predstavio je program zasnovan na vrednostima levice, čiji je cilj da pomiri ekološku tranziciju sa društvenim napretkom.

Prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj trebalo bi da bude održan u nedelju, 18. aprila, dok je drugi krug zakazan za dve nedelje kasnije, 2. maja.