Predstava Ateljea 212 „Moje pozorište”, autorski projekat Borisa Liješevića osvojila je tri nagrade na upravo završenom 30. Jugoslovenskom pozorišnom festival u Užicu.

Nagrada Ardalion za najobolju mušku ulogu dodeljena je Nebojši Iliću za ulogu u predstavi „Moje pozorište“ Borisa Liješevića, u produkciji Atelje 212 iz Beograda.

„Emotivan, iskren i nadahnut, i kada je glasan i kada šapuće, uvek primeren liku i komadu – najveća je podrška autoru koji govori svoju intimnu priču.“

Nagrada Ardalion  za  epizodnu ulogu  dodeljena je Vojinu  Ćetkoviću  za ulogu u predstavi „Moje pozorište“ Borisa Liješevića, u produkciji Atelje 212 iz Beograda. „

„Svojom ulogom Vojin Ćetković dokazao je da nema malih uloga. Minimalističkim sredstvima i studioznim pristupom prikazuje dvojaku komički-tragičnu prirodu svog lika. I lepo peva.“

Nagrada publike za najbolju predstavu po oceni gledalaca je „Moje pozorište“, autorski projekat Borisa Liješevića, koja je dobila ocenu 4,7.

Reč je o jedinstvenom festivalu koji predstavlja najbolje pozorišne predstave iz regiona u protekloj sezoni, a ove godine se održao pod sloganom „Gledaj me u oči!“, po izboru selektorke dr Marine Milivojević Mađarev, redovne profesorke na Katedri za dramaturgiju i Katedri za teoriju drame na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

Na jubilarnom, 30. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda” u Narodnom pozorištu Užice, od 17. do 22. novembra 2025, prikazano je šest predstava iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Crne Gore, a o nagradama je odlučivao stručni žiri u sastavu: Akademik Miodrag Tabački, scenograf, Đorđe Kosić, dramski pisac i Predsednica žirija, Branislava Stefanović, rediteljka.

„Moje pozorište“ je autorski projekat u kojem se kroz lična osećanja i doživljaje preispituju teme identiteta, porodičnih odnosa, suštine i smisla pozorišta.

Glavni junak je autor koji postaje sam svoja pozornica i sam svoj sadržaj.

Ploveći kroz sopstvena životna iskustva i sećanja, autor plete plete fragmentarni narativ autofikcije.

Ali tokom predstave ova duboko intimna i lična priča postaje univerzalna, a „moje“ pozorište postaje i naše pozorište.

U predstavi igraju: Nebojša Ilić, Ana Mandić, Vojin Ćetković, Branka Šelić, Bojan Žirović i Boris Liješević