Bilo da odgovarate na mejlove ili obavljate video poziv, većina kancelarijskog života svodi se na sedenje.

A to šteti našem zdravlju.

Produženo sedenje može da poveća rizik od prekomerne težine, bolesti srca i dijabetesa tip 2, kažu stručnjaci.

Iako znamo da su pauze od ekrana dobre za nas, manje je poznato koliko često treba da ustajemo i da se krećemo dok smo produktivni na poslu.

Nova studija, objavljena u naučnom časopisu British Journal of Sports Medicine, pokazala je da su petominutne pauze na svakih sat vremena najbolji i najizvodljiviji način da se poboljša zdravlje, a ne izgubi efikasnost.

Veća produktivnost i budnost, bolje raspoloženje

Većina odraslih provodi tri četvrtina dana dok su budni sedeći, rekao je vodeći istraživač Kit Dijaz za BBC.

Iako je opšti savet „manje sedite i više se krećite“ ispravan, ljudi moraju da znaju koliko treba da budu aktivni, dodao je.

„Dobra vest je da pauza od pet minuta za šetnju, na svakih sat vremena, jeste dovoljna da popravi raspoloženje i smanji umor.

„Ljudi su otkrili da to mogu da ostvare“, rekao je.

Više od 11.000 zaposlenih u Americi učestvovali su u studiji Kolumbija univerziteta.

Većina ima kancelarijski posao i radi osam do devet sati.

Tokom prve nedelje zadržali su uobičajenu rutinu, popunjavajući svakoga dana upitnik o umoru, raspoloženju i obavljanju radnih zadataka.

Tokom naredne dve nedelje, od njih je zatraženo da idu u petominutnu šetnju na svakih pola sata, sat ili dva sata i da popune slične upitnike.

Šetnja na svakih pola sata bila je dobra za raspoloženje i smanjivala je umor, ali suviše je ometala obavljanje posla.

Pauza na svaka dva sata bila je bolje nego da nema pauze uopšte.

Ipak, istraživači su ustanovili da petominutna šetnja na sat vremena donosi najveći i najizvodljiviji boljitak u produktivnosti, raspoloženju i budnosti.

Pogledajte video: Šta je ‘azijski čučanj’ i zašto je važan za vaše zdravlje

Višečasovno sedenje može biti navika koju je teško prekinuti, i mnogi zaposleni koji su učestvovali u studiji su brinuli šta će misliti njihovi šefovi i kolege o pauzama, kaže Dijaz.

„Iako može delovati kontraintuitivno, pauze za kretanje zapravo mogu da poboljšaju radni učinak“, rekao je Dijaz.

„One mogu unaprediti izvršne funkcije, pažnju i pamćenje.

„Ujedno, pomažu ljudima da se osećaju opuštenije i svežije.“

Šetnja je jeftinija i ne mora da podrazumeva prekidanje rada, rekao je, ukazujući da je moguće šetati i tokom sastanaka.

Emili Mekgret, viša kardiološka medicinska sestra, pri Britanskoj fondaciji za srce, pozdravila je rezultate istraživanje.

„Jednostavno dodavanje pokreta može da poboljša celokupno zdravlje“, rekla je.

„Studija se oslanjala na podatke koje su beležili sami ispitanici i obuhvatila je kratak period, zbog čega je potrebno duže istraživanje da bi se potvrdio uticaj na zdravlje srca“, upozorila je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Duže ili kraće šetnje: Šta je bolje za srce
• Zašto je ‘azijski čučanj’ važan za naše zdravlje
• Da biste čuvali zdravlje dovoljno je i 7.000 koraka dnevno, ukazuje studija
• Koliko često treba da imate seks
• Da li gledanje Mundijala loše utiče na zdravlje
• Tri zabavna načina da usporite starenje mozga

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.