Организација: Колектив архитеката

Поставка сагледава архитектуру из периода након светске финансијске кризе 2008. године, догађаја који је уздрмао илузије о расту и напретку човечанства уз капитал. У годинама које су уследиле, нова генерација архитеката формирала се у атмосфери несигурности: тржиште се урушавало, мит о „starchitecture” аутору се распадао, а са њим и идеја о фигури архитекте као јединог творца значења.

Архитекта Пауло Мартинс Барата, аутор књиге „Towards Metamodern Architecture“, препознао је ову епоху као метамодерну. Метамодернизам се надовезује на критичку позицију постмодернизма, али одбија да остане заробљен у његовом цинизму и ауто-иронији. Како Барата наводи, позивајући се на Дејвида Фостера Воласа, иронија је пре свега критичка и деструктивна, али готово неупотребљива када треба изградити нешто што би конструктивно заменило нелогичности која разоткрива.

Изложба „После аутора: Метамодернизам“ овај преокрет посматра као одговор на економску и идентитетску кризу, али и као промену у разумевању ауторства, простора и друштвене улоге архитектуре. Криза 2008. године није била само финансијска, већ и епистемолошка: урушила је поверење у системе, експерте и стабилне наративе, док је истовремено отворила колективну потребу за новим значењем. У ери у којој новац све чешће постаје циљ, а не средство, изложба поставља питање како архитектура одговара на просторе живота: на људске потребе, заједничке облике становања, рада и припадања, као и на могућност децентрализације човека као главног протагонисте простора.

Поставка у Галерији науке и технике окупља избор архитектонских пројеката, њихове документације у различитим формама, као и уметничке радове, приче и феномене који се баве овим стањем. Њен циљ је да архитектуру овог времена прикаже као чин вере у несигурним околностима: не вере у трајност, већ у истрајност која се изнова преобликује. У том прелазном простору, архитектура постаје оно што је одувек могла бити: језик који друштво наставља да пише заједно.