На градилиштима, у угоститељству, достави хране и појединим фабрикама страни радници данас су уобичајен призор. Док домаћи радници све чешће одлазе у иностранство у потрази за бољим условима и зарадом, послодавци у Србији суочавају се са хроничним недостатком радне снаге.

Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије каже за РТС да је запошљавање страних радника постало реалност због комбинације два процеса – мањка домаћих кадрова и одласка великог броја радника из Србије.

"Један од разлога је недостатак квалификоване радне снаге, односно непостојање кадрова који су послодавцима потребни. Истовремено, велики број наших људи одлази у иностранство јер процењују да ће тамо обезбедити бољу егзистенцију за себе и своје породице“, навела је Јевтовићева.

Највећа потражња за радницима и даље је у грађевинарству, каже Милош Турински из Инфостуда, али подсећа да је ангажовање страних радника најпре почело у сектору доставе хране.

"Први су их у већем броју запошљавале компаније за доставу још 2019. и 2020. године, када је постало јасно да на домаћем тржишту нема довољно радника. После тога број радних дозвола из године у годину бележи значајан раст", рекао је Турински.

Према његовим речима, број издатих радних дозвола порастао је са око 21.000 током 2020. године на готово 100.000 прошле године, што показује да привреда све више зависи од страних радника.

Саговорници истичу да страни радници не одузимају посао домаћим држављанима, јер закон прописује да послодавац пре њиховог ангажовања мора да провери да ли на евиденцији Националне службе за запошљавање постоји домаћи кандидат који испуњава услове за то радно место.

"Тек када се утврди да одговарајућих домаћих радника нема, може да се покрене процедура за запошљавање страног држављанина“, објаснила је Јевтовићева.

Једна од честих претпоставки јесте да послодавци ангажују стране раднике како би смањили трошкове. Међутим, Турински каже да је пракса другачија.

"Послодавац, осим зараде, сноси и трошкове њиховог доласка, смештаја и друге административне обавезе. Зато се страни радници не ангажују да би се уштедело, већ зато што домаћих кадрова нема довољно“, истакао је Турински.

Јевтовићева додаје да послодавци имају и додатне обавезе, од организовања преводилаца до обуке запослених за безбедан рад, посебно у делатностима попут грађевинарства.

Саговорници оцењују да Србија постаје земља у коју радници долазе, али и из које одлазе, што је део ширег процеса миграција радне снаге.

Према речима Јелене Јевтовић, дугорочно решење није све већи увоз радника, већ реформа образовног система и усклађивање школовања са потребама привреде.

"Потребно је унапред планирати развој привреде и школовати кадрове за занимања која ће бити потребна тржишту рада. Само тако ћемо у будућности имати довољно домаћих радника и смањити потребу за увозом радне снаге“, закључила је Јевтовићева.