Vremena kada su naslednici KGB-a bili zadovoljni civilnom odećom i skrivenim oružjem su prošla – danas imaju mnogo veće ambicije.

SUV ili kamionet sa teškim mitraljezom postavljenim na tovarnom delu, uz tročlanu posadu, sve je češća pojava na ruskim putevima. Grupisani u mobilne vatrene timove, njihov zadatak je da obaraju ukrajinske dronove koji se sve više šire vazdušnim prostorom zemlje.

Oni su ujedno pokazatelj najnovijeg, izuzetnog napora FSB-a da proširi svoju sve veću imperiju, dok pipci te obaveštajne službe postaju sve vidljiviji kako se šire kroz autoritarnu državu, ukazuju u analizi za Centar za evropske analize Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru koji prate aktivnosti ruske tajne službe, sadašnja promena ne može pripisati pogoršanju ruske ekonomije, već predstavlja rezultat mešanja Kremlja.

Od jula se na ruskoj televiziji i u prokremaljskim medijima sve češće pojavljuju tekstovi koji hvale te jedinice sa mitraljezima, iako neprijatno podsećaju na snimke iz rata u Siriji, kada su takva vozila bila omiljeno oružje ISIS-a.

Teški mitraljezi na otvorenim vozilima teško da ulivaju osećaj sigurnosti u policijskoj državi, ali režim procenjuje da je mudro priznati tu svakodnevnu realnost i predstaviti je u najboljem mogućem svetlu.

Mobilni vatreni timovi počeli su da se pojavljuju širom zemlje na proleće, kada je Ukrajina intenzivirala napade duboko u ruskoj teritoriji.

Do jula su izveštaji o formiranju takvih timova stizali iz ruskih regiona koji su veoma udaljeni od ukrajinske granice, uključujući Lenjingradsku oblast, Kareliju, Severnu Osetiju, Sibir i Arhangelsku oblast.

Čak ni prokremaljskim medijima nije promaklo da taktika nije naročito sofisticirana: vozila koja koriste ove grupe dobila su nadimak „tachankas“ – po uzoru na konjsku zapregu ili kola sa teškim mitraljezom koji je bio postavljen pozadi i široko korišćen tokom ruskog građanskog rata početkom 20. veka.

Na prvi pogled, deluje kao ad hok pokušaj da se pronađe rešenje za sve veću pretnju koju predstavljaju ukrajinski dronovi.

Zato su neke grupe popunjene rezervistima koji su potpisali vojne ugovore. Neke deluju u okviru već postojećih vojnih jedinica, dok neke, po svemu sudeći, uopšte nisu deo vojske.

Početkom jula postalo je poznato da je Gasprom potpisao ugovor sa Ministarstvom odbrane o formiranju mobilnih vatrenih timova čiji je zadatak „patroliranje i zaštita objekata za snabdevanje gasom“.

Međutim, čini se da se uvođenje ovih novih jedinica ponegde koristi i kao način da FSB izgradi sopstveni sistem za borbu protiv dronova.

U okupiranoj Donjeckoj oblasti, ovog proleća mobilni vatreni timovi postali su sastavni deo regionalnog sistema protivvazdušne odbrane, koji je dobio naziv „Donbaska kupola“ (Donbas Dome), očigledno po uzoru na izraelski sistem „Gvozdena kupola“, a kojim upravlja regionalna uprava FSB-a u Donjecku.

U Republici Severnoj Osetiji na Kavkazu, lokalna uprava FSB-a formirala je prve mobilne timove. A u Krasnodarskom kraju guverner poziva privatne kompanije da pomognu u formiranju mobilnih timova, uz učešće i pod nadzorom regionalnog FSB-a.

Ovo je deo šireg plana, napominju Borogan i Soldatov. Direktor FSB-a Aleksandar Bortnikov je 11. avgusta otvoreno zatražio da njegova služba dobije veću ulogu u odbrani od dronova.

Govoreći na sastanku Nacionalnog antiterorističkog komiteta, svojevrsnog državnog koordinacionog tela, pozvao je na „unapređenje sistema za suprotstavljanje dronovima“ i usvajanje „sveobuhvatnog pristupa“, što u ruskom birokratskom žargonu obično podrazumeva nadzor njegove službe.

Interesovanje šefa FSB-a za preuzimanje vodeće uloge u borbi protiv ukrajinskih napada dronovima prilično je neobično, čak i u svetlu sve češćih eksplozija u rafinerijama i skladištima širom Rusije.

Glavna misija FSB-a, kao najvažnije ruske bezbednosne službe, tradicionalno je bila usmerena na borbu protiv terorizma i kontraobaveštajni rad – odnosno sprečavanje terorističkih i diverzantskih napada i otkrivanje špijuna. Upotreba vatrenog oružja uglavnom je bila prepuštana drugim službama.

Rusija već raspolaže velikim brojem sredstava za takve zadatke, uključujući Oružane snage, koje broje oko 2,4 miliona pripadnika, kao i Nacionalnu gardu (Rosgvardiju), koja je praktično još jedna manja vojska od približno 370.000 ljudi.

Rosgvardija ima brojne jedinice za borbu protiv dronova, kao i posebno odeljenje zaduženo za zaštitu preduzeća i kompanija.

Rosgvardija, koja je nastala iz naoružanih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, opremljena je ne samo savremenim automatskim puškama i mitraljezima, već i oklopnim vozilima, artiljerijom i dronovima.

Glavna uloga Rosgvardije je, u suštini, održavanje političke stabilnosti u zemlji putem vojne sile.

Sada se ova uloga sve više prenosi na FSB, a i ovde, kao i u mnogim drugim oblastima, služba to postiže dupliranjem – stvaranjem zamena za postojeće vojne jedinice.

To je deo mnogo šireg i ambicioznijeg programa. FSB je takođe proširio svoje moćne specijalne jedinice, očigledno pokušavajući da parira Komandi za specijalne operacije ruske vojske.

FSB ima i sopstvene vazduhoplovne snage, uključujući helikoptere i transportne avione, a od prošlog leta služba gradi i sopstveni nacionalni sistem zatvora i transporta zatvorenika, uključujući sopstvene čamce i vozove, paralelno sa sistemom kojim upravlja Federalna služba za izvršenje kazni.

Čini se da FSB, oslanjajući se na Putinovu podršku, koristi njegovo poverenje kako bi se pretvorio u sve više militarizovanu silu. Sa sve većim brojem ljudi, više novca, više oružja i većim ovlašćenjima, FSB nije više samo tajna policija.