Вход на сайт

Просмотр новости

Найдите то, что Вас интересует

Потражња за бетоном уништава речна корита, песак и шљунак се ваде у огромним количинама

Дата публикации: 29-08-2026 16:16:25


Нагло растућа потражња за бетоном довела је до тога да се песак и шљунак из речних корита ваде брже него што природа може да их надокнади. Студија објављена у часопису "Reviews of Geophysics" показује да се потражња за песком и шљунком више него удвостручила у последње две деценије, а прекомерна експлоатација доводи до слабљења речних обала, пада нивоа подземних вода, продора слане воде у приобална подручја и погоршања квалитета воде.


Основное содержимое страницы с новостью.

Читај ми!

субота, 29.08.2026,  18:00 -> 18:16

Извор: РТС, Guardian

Потражња за бетоном уништава речна корита, песак и шљунак се ваде у огромним количинама

Нагло растућа потражња за бетоном довела је до тога да се песак и шљунак из речних корита ваде брже него што природа може да их надокнади. Студија објављена у часопису "Reviews of Geophysics" показује да се потражња за песком и шљунком више него удвостручила у последње две деценије, а прекомерна експлоатација доводи до слабљења речних обала, пада нивоа подземних вода, продора слане воде у приобална подручја и погоршања квалитета воде.

Током 2024. године, за изградњу градова и инфраструктурне пројекте широм света употребљено је 28 милијарди тона песка и шљунка за производњу бетона. Истраживачи су анализирали податке о експлоатацији песка и шљунка који сежу до 1974. године и утврдили да се потражња од 2000. године више него удвостручила.

Већина рударских активности сада се одвија у брзо развијајућим деловима Азије и Африке, али су поуздани подаци о количини уклоњеног материјала оскудни и често се приказују у мањој мери од стварне. Тамо где мерења постоје, експлоатација обично вишеструко премашује природно снабдевање седиментом, што доводи до продубљивања речног корита, урушавања обала, опадања нивоа подземних вода, погоршања квалитета воде и продора слане воде у приобална подручја.

Ове физичке промене доводе до ланчаних последица, укључујући губитак биодиверзитета, оштећење инфраструктуре и угрожавање животне егзистенције заједница које зависе од река.

Више од 80 одсто данашње потражње долази из Азије, пре свега због урбаног развоја и изградње путева у Кини и Индији. Истраживачи су утврдили да се велики део овог материјала вади из река широм Азије и Африке.

Подаци о количинама које се експлоатишу су оскудни, али тамо где постоје показују да је вађење често неколико пута веће од природне способности река да надокнаде изгубљени нанос.

Истраживачи предлажу да се сателитски снимци и мапирање река користе за боље управљање експлоатацијом песка и шљунка, како би се негативне последице свеле на минимум.

Потражња би, такође, могла да се смањи ефикаснијим коришћењем материјала и развојем алтернатива, као што су прерађени грађевински отпад, рециклирано стакло и обрађени пепео који настаје сагоревањем отпада.

Схожие новости

#Наименование новостиТональностьИнформативностьДата публикации
1Ученые выяснили, как добыча песка и гравия влияет на берега рек17.1326-08-2026
2Неколико минута који могу да спасу имовину – како савремена технологија помаже у предвиђању олуја, поплава и града06.9929-08-2026
3На Земле заканчиваются запасы речного песка: добыча в 11 раз выше восстановления012.3905-08-2026
4Непотписане уметничке приче – како се открива идентитет блага музеја и галерија06.3529-08-2026
5У Турској потврђен опасан пчелињи паразит, шта пчелари треба да предузму07.7429-08-2026
6В Сербии заявили о минимальном за 100—150 лет уровне воды в Дунае011.7315-08-2026
7В МВД Сербии заявили, что уровень Дуная опустился до минимума за столетие04.615-08-2026
8Мозак постаје интерфејс – стиже генерација „неуротехнолошких урођеника“07.0330-08-2026
9В МВД Сербии сообщили о самом низком уровне Дуная за 100-150 лет013.0615-08-2026
10В Китае сейчас 80% песка используется искусственным. Почему это гораздо важнее, чем кажется-110.6603-08-2026

Классификация: . Схожих патентов: 0. Схожих новостей: 10. Тональность: 0. Информативность: 5.27. Источник: www.rts.rs.