Читај ми!

субота, 29.08.2026,  18:00 -> 18:16

Извор: РТС, Guardian

Током 2024. године, за изградњу градова и инфраструктурне пројекте широм света употребљено је 28 милијарди тона песка и шљунка за производњу бетона. Истраживачи су анализирали податке о експлоатацији песка и шљунка који сежу до 1974. године и утврдили да се потражња од 2000. године више него удвостручила.

Већина рударских активности сада се одвија у брзо развијајућим деловима Азије и Африке, али су поуздани подаци о количини уклоњеног материјала оскудни и често се приказују у мањој мери од стварне. Тамо где мерења постоје, експлоатација обично вишеструко премашује природно снабдевање седиментом, што доводи до продубљивања речног корита, урушавања обала, опадања нивоа подземних вода, погоршања квалитета воде и продора слане воде у приобална подручја.

Ове физичке промене доводе до ланчаних последица, укључујући губитак биодиверзитета, оштећење инфраструктуре и угрожавање животне егзистенције заједница које зависе од река.

Више од 80 одсто данашње потражње долази из Азије, пре свега због урбаног развоја и изградње путева у Кини и Индији. Истраживачи су утврдили да се велики део овог материјала вади из река широм Азије и Африке.

Подаци о количинама које се експлоатишу су оскудни, али тамо где постоје показују да је вађење често неколико пута веће од природне способности река да надокнаде изгубљени нанос.

Истраживачи предлажу да се сателитски снимци и мапирање река користе за боље управљање експлоатацијом песка и шљунка, како би се негативне последице свеле на минимум.

Потражња би, такође, могла да се смањи ефикаснијим коришћењем материјала и развојем алтернатива, као што су прерађени грађевински отпад, рециклирано стакло и обрађени пепео који настаје сагоревањем отпада.