Читај ми!

субота, 29.08.2026,  13:25 -> 13:27

Извор: Радио Београд

Иако Турска још увек званично није потврдила присуство паразита путем референтне националне лабораторије, снимци стручњака са терена указују на то да је ова гриња доспела у тај део Европе, што је подигло мере предострожности и у Србији и у региону.

Говорећи о самом паразиту и разликама у односу на присутну varoa destructor, др Главинић објашњава да је tropilaelaps дужа, ужа и изузетно брза на саћу.

„Varoa је онако тромија, споро се креће по саћу, tropilaelaps је изузетно брза, врло брзо претрчава преко ћелија саћа, врло брзо се размножава, врло брзо долази до стварања велике количине популација ових јединки и самим тим и потенцијално брзог страдања друштва“, истакао је професор.

Ипак, постоји и олакшавајућа околност у њеној биологији у односу на вароу: tropilaelaps се храни искључиво пчелињим леглом и нема такозвану форетичку фазу, односно не задржава се на одраслим пчелама.

„Ако нема легла у кошници, нема ни простора где живи, храни се, расте и опстаје Тропилаелапс“, нагласио је др Главинић, додајући да у Србији током зиме у већини региона долази до природног прекида легла, што уз примену одређених техника и акарицида – попут мравље киселине, представља важан механизам контроле.

Говорећи о актуелним пословима у пчелињацима, у овом периоду припреме за зиму, професор саветује детаљне прегледе друштава.

Пчелари би требало да изваде рамове са преосталим леглима, окрену их према сунцу и обрате пажњу на евентуалну појаву изузетно брзих гриња.

„Ако приметите нешто сумњиво, онда реагујте званично кроз институције, ветеринаре, ветеринарске инспекторе, па даље до министарства, јер је врло битно брзо реаговање, организовано реаговање да се стави под контролу евентуално ширење овог паразита“, поручио је др Главинић у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“.