Dok Ukrajina žestoko udara po energetskoj infrastrukturi i vojnim metama duboko u Rusiji, Vladimir Putin našao se na raskrsnici. Predsednik Rusije moraće da odluči da li će dodatno da eskalira rat ili krene putem mirovnog sporazuma.

Na frontu je situacija uglavnom u zastoju, ruske snage neznatno napreduju prema izveštajima, ali se vode krvave bitke za utvrđene gradove Donjecka –Slovjansk, Pokrovsk, Kramatorsk i Konstantinovku, kapiju Donjecke oblasti i korak ka zauzimanju čitavog regiona Donbas, što je jedan od ključnih ciljeva Moskve u ovom ratu. Rusija od Donbasa potpuno kontroliše Lugansk, dok Ukrajina drži 19% Donjecka. U međuvremenu, ukrajinska kampanja udara dronovima na mete duboko u Rusiji - a posebno na anektiranom Krimu koje metodično pokušava da odseče od ruske kontrole - već je dovela do uvođenja vanrednog stanja i otvorila pitanja o tome kako će Moskva da reaguje na napade Kijeva. Dok postoje strahovi od eskalacije - uključujući pribegavanje taktičkom nuklearnom oružju - neki smatraju da ruski režim možda neće preživeti "predstojeći pad Krima".

Putin je u međuvremenu javno priznao posledice ukrajinske kampanje napada na mete duboko u Rusiji, navodeći da zemlja prolazi kroz “teško” vreme, da je Kremlj svestan svih problema i da nastavlja napore da “umanji posledice“ ukrajinskih udara na energetsku infrastrukturu.

Ukrajinska ofanziva poklapa sa približavanjem ruskih parlamentarnih izbora u septembru a, kako navodi “Volstrit žurnal”, Putin - koji je pod sve većim pritiskom - želi da spreči rast političkih tenzija zbog situacije na Krimu.

Alarmantna situacija za Kremlj

Ukrajinska poslanica Kira Rudik, liderka partije Golos, piše za “Atlantski savet” da su ukrajinski napadi na mete u Rusiji uspeli su da uspore njihovu ratnu mašineriju i izazovu krizu sa gorivom koja preti da destabilizuje Putinovu unutrašnju poziciju.

Istovremeno, niz velikih napada na Moskvu potvrrdio je sposobnost Ukrajine da prenese rat na teritoriju same Rusije, a uspesi Kijeva direktno dovode u pitanje prećutni društveni ugovor između Kremlja i ruskog stanovništva, navodi Rudik.

Godinama je Putin običnim Rusima obećavao viši životni standard, istovremeno ih uveravajući da će ih zaštititi od negativnih posledica ratova. Sada, kada su ruski gradovi pod sve češćim udarima, a milioni ljudi satima čekaju u redovima za gorivo, taj neformalni dogovor deluje sve manje održivo. Situacija na okupiranom Krimu još je alarmantnija za Kremlj, ni ruski izgledi na frontu nisu mnogo bolji, a Putin se suočio i sa nizom neuspeha na međunarodnoj sceni. Naime, Rusija je od početka godine izgubila važne saveznike u Venecueli (Nikolasa Madura) i Mađarskoj (Viktora Orbana), dok su pokušaji pritiska na Jermeniju imali suprotan efekat i dodatno oslabili ruski uticaj na Južnom Kavkazu. Ti udarci pokazali su koliko je međunarodni položaj Rusije oslabljen zbog neuspešne invazije na Ukrajinu, piše Rudik.

Evropa je dramatično povećala vojnu pomoć Kijevu, kupujući američko oružje i znatno uvećavajući direktno finansiranje ukrajinskih ratnih napora. Pošto se Ukrajina danas široko smatra ključnim faktorom buduće evropske bezbednosti, vrlo je verovatno da će se ovako pojačana podrška nastaviti i u narednom periodu, zaključila je Rudik.

"Kriza još nije dosegla tačku bez povratka"

Prema britanskom “Telegrafu”, kriza u Rusiji još nije dostigla tačku bez povratka. Putin je uspeo da prebrodi talase javnog nezadovoljstva nakon mobilizacije 2022, kao i dve godine kasnije nakon ukrajinskog upada u pograničnu Kursku oblast.

Ali, sada se sve dešava u nezgodnom trenutku:

• Zamor od rata raste od početka godine
• Istraživanja javnog mnjenja državne agencije VCIOM pokazuju pad Putinove popularnosti - sa 75% u decembru na 66% početkom maja
• Građanima su uvedena nova ograničenja u korišćenju interneta, dok tehnokrate sve teže upravljaju ekonomskim posledicama rata
• Privredni rast više ne može da zaštiti stanovništvo od ogromnih troškova ruskog ratnog aparata. Rast BDP-a pao je na svega 0,4 %, a cene u prodavnicama nastavljaju da rastu

Ako se tome dodaju noćni napadi na ruske rafinerije, ne iznenađuje što najnovija anketa VCIOM-a, sprovedeno od 22. do 28. juna, pokazuje najveći pad Putinove popularnosti od početka rata - za 3,5 procentualnih poena, navodi britanski “Telegraf”.

Putin na raskrsnici

Dok neke struje u Moskvi smatraju da bi sada trebalo zamrznuti sukob duž linija fronta i "proglasiti pobedu", "maksimalistički tabor" poziva na eskalaciju, uključujući "mobilizaciju stotina hiljada rezervista, raspoređivanje regruta i agresivnije tajne operacije protiv fabrika u Evropi koje snabdevaju Kijev oružjem".

Britanski “Telegraf” ukazuje da je Putin sada na raskrsnici i da, usled kontinuiranih ukrajinskih napada na rusku energetsku infrastrukturu, mora da odluči da li će dodatno eskalirati rat ili krenuti putem mirovnog sporazuma.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski već je upozorio da Rusija priprema nove, velike napade uoči NATO samita u Turskoj, gde se očekuje da će se sastati sa američkom kolegom Donaldom Trampom oko rata u Ukrajini. Tramp je na Dan nezavisnosti razgovarao telefonom i sa Putinom i sa Zelenskim. Mirovni pregovori kojima posreduju SAD su zapeli, a očekuje da će se samit fokusirati na njihovo oživljavanje.

- Obaveštajne službe ponovo imaju informacije da Rusi pripremaju novi masovni udar -upozorio je Zelenski.