Na godišnjicu boravka u Hrvatskoj oni su u intervjuu za Dubrovački dnevnik poručili: „Nećemo stati dok ne izgradimo bolje i pravednije društvo!“

Dragi studenti,

Posle mog poslednjeg pisma u kojem sam vas pozvao da osudite napad na profesora Stevana Filipovića, studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu su to i učinili. U međuvremenu je izašao i video snimak tog napada, gde se vidi kako su mu napadači oteli telefon iz ruke i onda ga tukli i pobegli. U procesu aktualne revizije studentske liste, trebalo bi ispraviti nepravdu koja je učinjena prema njemu ograđivanjem i ponuditi mu mesto na studentskoj listi, a izbaciti sa nje znate već koga (M.L.).

Ove nedelje je napadnuta i studentkinja Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Lana Nešković, koju je nepoznati muškarac davio u liftu i oduzeo joj telefon. Nadzorne kamere su snimile napadača, ali policija ni u ovom slučaju nije otkrila napadača.

Kako će, kada i u policiji sede batinaši koji su pre tačno godinu dana tukli studente i građane u Valjevu, a za to niko nije odgovarao. To sve pokazuje koliko Srbija sve više postaje jezivo mesto za život.

Dok sam guglao novosti o studentima u Srbiji za vreme letnjeg odmora u Hrvatskoj, prvi rezultati koji su izlazili bili su o novosadskim studentima u egzilu. Oni su pre egzila bili studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i aktivisti STAV-a („Studenti protiv autoritarne vlasti“), najaktivnije studentske organizacije pre pada nadstrešnice koja je i svojevrsna preteča studentskog pokreta.

Njih šestoro – Mila Pajić, Doroteja Antić, Anja Pitulić, Branislav „Bane“ Đorđević, Jovan Dražić i Dejan Bagarić – se nalazilo na festivalu u Dubrovniku pre godinu i po dana kada su im počele stizati poruke da su režimski mediji pustili snimak njihovog razgovora kojim su 15. marta trebali da sruše ustavni poredak Srbije.

Šestoro njihovih kolega aktivista koji su se nalazili u Novom Sadu uhapšeno je neposredno pre velikog protesta 15. marta. To su – Lazar Dinić, Davor Stefanović, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Marija Vasić i Lado Jovović koji su proveli više od sedam meseci u zatvorskom i kućnom pritvoru.

Posle izlaska iz pritvora student i aktivist STAV-a Lazar Dinić je u ulozi novinara bio brutalno napadnut i pretučen dok je posmatrao izbore u Boru, nakon čega su mu oduzeli telefon i krvavog ga ostavili pored reke Timok.

Prosto je neverovatno da danas duboko u 21. veku imamo političke disidente po zatvorima i u egzilu, da ih se može nekažnjeno batinati i linčovati po medijima. Protiv novosadske dvanaestorke se vodi krivični postupak pred Višim sudom u Novom Sadu, a o njima je snimljena dokumentarna filmska trilogija u produkciji aktivističke grupe Sviće – „Stenica“, „Proces“ i „Metamorfoza“.

Ovo suđenje se u Srbiji uglavnom prati kroz prizmu šestoro pritvorenih, ali mnogo je interesantnija priča studenata u egzilu.

Zahvaljujući STAV-u, drugi fakultet u Srbiji posle FDU-a koji je u ušao u blokadu 2. decembra 2025. godine bio je Filozofski fakultet u Novom Sadu. Oni su otkrili čuvenu „Blokadnu kuharicu“ koju su 2009. godine izdali studenti Filozofskog fakulteta u Zagrebu kada su se borili za bolje uslove studiranja i uspeli u tome. A onda su se blokade proširile na ceo univerzitet i na druge fakultete u Srbiji.

Informaciju da je inspiracija za studentske blokade došla iz Hrvatske je režim iskoristio da studente proglasi „Ustašama“ i da širi novu propagandu mržnje. A ovi studenti, koji su bili osovina studentskog pokreta u Novom Sadu, borili su se upravo protiv toga – mržnje. Mila Pajić i Doroteja Antić su, pored angažmana u STAV-u, delovale u Inicijativi mladih za ljudska prava (YIHR), u kojoj se mladi bave projektima suočavanja sa prošlošću kako začarani krug rata i mržnje ne bi bili prepreka za bolju budućnost.

Mila Pajić, koja je već skoro dve godine izložena linču režimskih medija, danas je silom prilika programska direktorica iste Inicijative u Hrvatskoj. Branislav „Bane“ Đorđević, koji je prvi objavio blokadu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i kojeg, kao i Milu Pajić, mnogi Novosađani pamte sa megafonom u ruci sa protesta, upisao je Fakultet političkih znanosti u Zagrebu.

O Doroteji Antić je Andreja Kargačin napravila prestavu „Dora ili ko će da prošiva prsluke?“ u izvođenju Bitef teatra. Doroteja je uspela da diplomira i zaposli se u Hrvatskoj i dala je već više intervjua u hrvatskim medijima. Daleko od svojih porodica, u Zagrebu su se zaposlili i Anja Pitulić i Jovan Dražić. Dejan Bagarić je jedini imao tu sreću da mu porodica živi i radi u Nemačkoj pa mu život tamo u izgnanstvu nije toliko težak kao ostalim saborcima.

Ponavljam, život u Srbiji je postao jeziv. Ujutru pre pada nadstrešnice se na Železničkoj stanici u Novom Sadu sa Banetom nalazila njegova koleginica sa Filozofskog fakulteta Natalija Petrović, danas novinarka portala Blokada.info, koja je pre nekoliko dana dala intervju u emisiji „Srbija kakvu mladi žele“ (Tebrizam). Ova studentkinja je u intervjuu pomenula da mnogo mladih iz njenog okruženja želi da ode i da je većini mladih odlazak iz Srbije „Plan B“.

Studenti u egzilu silom prilika na neki način već žive taj „Plan B“ – jedan bolji, sigurniji i mirniji život nego u Srbiji. Ipak bi želeli da se vrate kada se krivični postupak protiv njih završi. Na godišnjicu boravka u Hrvatskoj su u intervjuu za Dubrovački dnevnik poručili: „Nećemo stati dok ne izgradimo bolje i pravednije društvo!“

Vreme je da se izvinIte svojim kolegama iz STAV-a zbog ograđivanja od snimka privatno izgovorenih reči koji je BIA pustila u medije jer bez njih danas možda ne bi ni bilo studentskog pokreta, nego bismo još uvek bili u stadijumu „1 od 5 miliona“. Vrlo je indikativno da nijedan studentski protest nije dosegao brojke 15. marta, poslednjeg protesta u čijoj organizaciji su oni učestvovali. Razmislite o tome.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime poznato redakciji)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.