Zelenski u Beogradu: a follow_up.
Ovaj ovdašnji se šepuri, komšiluk mu zavidi.
Ne zna se ko je infantilniji. On uobražava sopstven značaj. Oni grizu nokte od ljubomore.

Predsednik Ukrajine se pojavio u prestonici Srbije i vodio razgovore sa svojim beogradskim parnjakom. Na kraju je svako ostao pri svom. Zelenski ophrvan ratom i Izazovima naoružanja, ovaj ovdašnji u svom poznatom svetu praznoslovlja.

Na međunarodnoj sceni skoro uvek je utisak važniji od sadržine. Bitno je što je do ovog sastanka došlo posle tolikih godina izbegavanja sa srpske strane. To je bio signal, da ne kažem žiška, na koju nema ko nije reagovao. Od Zagreba do Prištine.

A, u stvari, šta se dogodilo i zašto?

Pritisnut od Evrope i po pitanju finansija i po pitanju održanja svoje lične vlasti, prvi čovek Srbije je bio primoran da legne na rudu. Poruka iz Brisela je bila više nego jasna: „Ako nećeš sankcije Rusiji, moraćeš da primiš Zelenskog i s njim da se javno solidarišeš. U suprotnom, loše ti se piše.“

Evropljanima je, vidi se iz aviona, važniji odnos Srbije prema Moskvi, od njenog unutrašnjeg ustrojstva. Odvajanje od ruskog pokroviteljstva značajnije je od stanja demokratije. Ionako Srbija, u evropskim planovima, ne figurira kao verodostojan kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

Evropi – čestitke. Prvo je uspela u pobedi svog protežea u Mađarskoj, uprkos i Kremlju i Vašingtonu. Sad je u Srbiji isterala svoju politiku, ne obazirući se na Ameriku i protivno Rusiji.

Nije Evropa za potcenjivanje. Svojim manirom rada u potaji, iza zavese, diskretno i lagano, ona stiže do rezultata. Ne malog rezultata.

Lepo i za svaku pohvalu. Što se evropskog interesa i prestiža tiče. Međutim, koju korist će Srbija imati od ovog. Šta ona dobija time što je ovdašnji predsednik ugostio ukrajinskog predsednika sa vidnim zadocnjenjem?

Ima li istinske hasne u tom spektakularnom događaju koji je izazvao toliko bure širom Balkanskog poluostrva?

Dobitak za nas što živimo ovde ne postoji. Tvrdim to glasno i ponavljam. Jedini dobitak je za srpskog aktuelnog samodršca. On će i u budućnosti uživati naklonost evropskih zvaničnika. On personalno i njegova vlast.

Srbija će opet ostati kratkih rukava. Ko zna koji put obmanuta jeftinim kaćiperstvom svog autokratskog vladaoca.

Ali, i njemu gori pod nogama. Ovakva demonstracija nepoštovanja prema Vladimiru Vladimiroviču neće proći bez posledica. Veoma negativnih. Po sve nas, nažalost.

Dugački su ruski pipci i duboko su prodrli. Onomad im je bilo dozvoljeno da Srbijom gazduju svukud i na svakom mestu. Njihovi ljudi, službe i uhode nisu se krili. Čuli su se i prečuli.

I šta ćeš sad, crni sinko? Šta ćeš ako se sva ta mašinerija pokrene protiv tebe? Šta ćeš ako su zaista rešili da te pameti nauče? Iznevera se, crni sinko, najskuplje plaća.

Stradaćemo i mi s tobom. Trpećemo zato što ste ti i tvoji prethodnici Rusima širom otvorili vrata. Pustili ih da vršljaju, ohrabrivali ih u tome, divili im se i šetali im papuče, što kaže naš narod.

„Dala baba dinar da uđe u kolo, sad bi dala deset da izađe.“

E, ne može. Ne daje baćuška. Ne da i neće dati. Još kad nas svojom teškom rukom opauči po glavi, sve ćemo zvezde i zvezdice što na nebu sjaje videti i prebrojavati.

No, unatoč svega, moj glavni dojam su komentari iz regiona. Poput zločestih dječačića što se igraju u pesku, uzajamno natječu i jedan drugom podmeću klipove. Omiljena zabava im je gledat onog drugog preko plota. Je li bolji ili gori od mene? Što njemu, a ne meni? Što on, a ne ja?

„Mi mu šaljemo novce, on ode put Beograda.“

„Mi im držimo zastavu na gradskom trgu, oni nječu priznanje Kosova.“

I tako ukrug. Prosto, odoleti ne mogu.

Da nije tragično, bilo bi smešno.

Nedorasli, nezreli, iskompleksirani politički kepeci i tamo i ovamo. Iskreno, takvi su im i narodi. Juče se grle i ljube u bratstvu i jedinstvu, danas se hvataju za grkljane i besomučno tamane. Juče su Jugosloveni, danas su Srbi, Hrvati, Bošnjaci. Juče su komunisti, danas najveći bogomoljci.

Preko noći se menjaju identiteti, uverenja, pozicije.

Samo je bitno gde je i kakav je onaj s druge strane granice. U odnosu na njega se mi merimo. Vlastitih merila nemamo. Ni merila, ni introspekcije, ni ogledala. Ni objektivnosti, ni staloženosti.

Moj bi pokojni otac rekao: „Kao plehane furune. Začas se zagreju, još se brže ohlade“.

Poseta Zelenskog Beogradu nije događaj od epohalnog značaja. Neće imati ni dugoročne, ni fundamentalne efekte. To je bio susret za jednokratnu upotrebu. Za dat trenutak.

Niti će se posle beogradskog sastanka približiti mir u Ukrajini, niti će Rusija odustati od rata, niti će Ukrajina kapitulirati. Neće ni Evropa promeniti svoj licemeran stav prema Srbiji i autoritarnoj vlasti u njoj. Možda će jedino predsednik Srbije za neki santimetar porasti u svojim očima. I očima svojih zaslepljenih sledbenika. Možda će se i domaći rusofili pomalo uzjoguniti.

To će uglavnom biti sve.

Packe iz Moskve?

Daj Bože da budu samo packe po prstima.

Dođe Zelenski. I ode. A Srbija ostade sa svojim mukama, svojim teškoćama, svojim zabludama. Ostade sa svojim problemima, sukobima, netrpeljivostima. Ostade onakva kakva je bila i pre no što je Zelenski stupio na srpsko tle. I, posle dvadeset četiri časa, s njega odleteo.

Biće da mi ovde imamo bitnijeg posla. Nama predstoji odluka od najveće težine. Odluka o tome u kakvoj državi hoćemo da živimo. Sa kakvim sistemom i kakvom vlašću. Predstoji nam okršaj (ne nalazim prikladniji izraz) sa opasnim i organizovanim uzurpatorima sile koji ne prezaju ni od čega i ni od koga. Predstoji nam politički duel u kom neće biti ni pravila, ni fer pleja. Predstoji nam bitka za budućnost.

Jesmo li svesni ozbiljnosti situacije? Zadatka pred sobom? Suštine kojoj težimo?

Jesmo li kadri svoju zelju menjati iz osnova? Jesmo li voljni? Jesmo li sposobni?

Srpski brod je na pogrešnom kursu. Opozitnom od pravog. Taj naš srpski brod moramo okrenuti za sto osamdeset stepeni ne bismo li se spasli iz čeljusti nemani što vreba odasvud. Što preti probisvetima i huliganima, što bije i hapsi, što laže i zloupotrebljava.

Sa Zelenskim ili bez njega, Srbija je pred ispitom. Generacijskim. Sudbinskim. Uistinu, istorijskim.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.