Ovo je doba godina u kom formalno tripartitni Socijalno-ekonomski savet pregovara o visini minimalne zarade za sledeću godinu. Trebalo bi da sindikati, poslodavci i država sednu za sto, predstave svoje zahteve i na kraju dođu do dogovora.

U praksi, predsednik Srbije ili na kojoj god poziciji je Aleksandar Vučić, eventualno ministar finansija Siniša Mali, jedno mesec-dva ranije kažu koliko će iznositi minimalac, pa onda se kao sindikati nešto bune, traže više, poslodavci kao traže manje ili bar da im država smanji dažbine na plate i na kraju, naravno, bude kako je već rečeno.

Za sledeću godinu minimalna mesečna neto zarada iznosiće oko 70.000 dinara. To je za 9,2 odsto više nego ove godine. Tako je poručio ministar finansija, a formalno će biti „odlučeno“ na socio-ekonomskom savetu u utorak.

S obzirom na to da nije samo doba godine kada se pregovara o minimalcu, nego je u jeku i predizborna, ili kakva god, kampanja, režimski mediji otkrili su neverovatan napredak Srbije – stigli smo na 17. mesto u Evropi po visini minimalca, ali ne nominalnoj nego po njegovoj kupovnoj moći (PPS).

Tako je Srbija ostavila iza sebe Slovačku, Mađarsku, Češku, Bugarsku i Crnu Goru. Ali…

Uvek ima neko „ali“. U ovim zemljama minimalac prima relativno mali broj ljudi, a u Srbiji skoro 100.000, ako je verovati državnim zvaničnicima, a više stotina hiljada ako je verovati sindikatima.

Minimalna zarada je zapravo zaštitna mreža i po svom karakteru treba da je privremena. Kada preduzeće zapadne u probleme može da isplaćuje minimalac do šest meseci, a kada stabilizuje poslovanje vraća normalne plate.

E, u Srbiji je minimalac daleko od privremenog stanja. Prosečne plate u nekim delatnostima su malo iznad minimalne plate.

Recimo u ugostiteljstvu, u pripremi i posluživanju hrane prosečna plata u junu bila je svega 70.138 dinara. Minimalac je 60.000 dinara. Jasno je da veliki broj zaposlenih u ovoj oblasti, ali i u drvnoj i tekstilnoj industrji, i drugim uslužnim delatnostima zapravo prima ili minimalac ili malo preko toga.

Da nemamo šta da slavimo pokazuje prosečna plata po kojoj smo iza svih ovih nabrojanih država (osim CG).

Osim toga, CPE je obračunao da „plata za život“ u ovoj godini iznosi 154.740 dinara.

Koliko je visoka minimalna zarada od 70.000 dinara pokazuje i da je prag rizika za tročlano domaćinstvo postavljen na 82.213 dinara.

Na kraju, minimalac treba da bude samo zaštitna mreža, ne redovna mesečna zarada za 100.000 ljudi. Problem nije u njenoj visini već u broju ljudi koji je prima.